Захарова је подсетила да се пре седам година на кијевском Мајдану догодио „крвави државни преврат који је довео до трагичних последица по саму Украјину, регионалну и међународну стабилност“.
„Значајно је да су се претходни масовни нереди, који су имали отворено националистички карактер, одвијали под слоганима европских вредности, слободе и демократије“, подсетила је портпаролка, истичући да су ове догађаје „у великој мери провоцирале и подржавале западне државе, пре свега Сједињене Америчке Државе“.
„Наставак конфронтационе политике, која је потекла од државног предврата на кијевском Мајдану, испуњен је заоштравањем тренутних проблема Украјине и може довести до још већег заоштравања ситуације у земљи и на регионалном нивоу“, наводи се у коментару.
Портпаролка је приметила да последице државног удара временом постају све очигледније.
„Он је довео до изласка Крима из састава Украјине. Још увек траје сукоб у Донбасу. Трагедије у Одеси и Мариупољу означиле су почетак дивљања неонацизма, насилне украјинизације и опште офанзиве на слободе и људска права. Руководство земље све више користи тоталитарне методе, без суда и истраге кажњава сопствене грађане због различитог мишљења“, објаснила је она.
Осим тога, према речима Захарове, у Украјини нису испуњена очекивања „социјално-економског просперитета“, успорила се примена Споразума о придруживању ЕУ, кидају се везе са Русијом и земљама ЗНД, примећује се деиндустријализација и раст корупције, осиромашење, социјално раслојавање и пад броја становништва.
„За седам година Украјина се од релативно просперитетне државе претворила у једну од најсиромашнијих европских земаља. Све више губи самосталност, политичку и економску независност. Истовремено се дешава милитаризација, што се деструктивно одражава на војно-политичку ситуацију у Европи“, констатовала је портпаролка.
Она је додала да је становништво Украјине све уморније, а да расту разочарање и апатија.
„У нади за променом набоље, пре скоро две године бирачи су на председничким и парламентарним изборима гласали за нову владу. Међутим, време је показало да је садашње руководство наставило политику својих претходника и испоставило се да није у стању да испуни предизборна обећања о превазилажењу социјално-економске кризе, окончању рата на истоку земље и превазилажењу раскола у друштву“, закључила је Захарова.
Нереди у центру Кијева почели су крајем 2013. године. Организатори протеста на Тргу независности (Мајдан) у главном граду Украјине оптужили су председника Виктора Јануковича да је одбио да потпише Споразум о придруживању Европској унији. Започели су масовни вишемесечни протести, који су добили назив „Евромајдан“, током које су екстремисти подигли шаторе, заузели бројне административне зграде у центру Кијева и формирали оружане „снаге самоодбране“ које су ступиле у отворену борбу са државним снагама безбедности.
Врхунац сукоба били су догађаји од 18. до 20. фебруара 2014. у Кијеву, који су започели пуцњавом неидентификованих снајпериста. Тих дана погинуло је више од 80 људи, а на стотине је повређено. Више од 20 рањених касније је умрло у болницама. Међу погинулима су били и демонстранти и припадници специјалних снага „Беркут“.
Прочитајте још: