У серијалу Фудбалског савеза Србије легенде домаћег фудбала говоре о својим искуствима у националном тиму, а Милошевић и Станковић су свакако личности које су својим партијама оправдале статус репрезентативца.
Милошевић се подсетио првих голова за тадашњу репрезентацију Југославије, у пријатељској утакмици против Хонг Конга.
„Код првог је Буда Вујачић прошао по левој страни и феноменално центрирао, ја сам се бацио и закуцао у ћошак. А други… Добио сам лопту од Пиксија…Одвратну, као и увек, наравно у шали… Било ми је јако тешко да је смирим и да шутнем. Ту негде са 15-16 метара, левом у супротни угао. Недуго после тога, играли смо пријатељску утакмицу са Уругвајем и славили мојим голом са 1:0. Мене је тај гол продао у Астон Вилу. Ето, то је податак који није познат јавности“, рекао је Милошевић.
„Уругвајци су три дана пре тога играли против Енглеске у Лондону било је 0:0. Тери Венејблс је био селектор, а утакмицу су из свечане ложе пратили председник федерације и први човек Астон Виле Даг Елис. Тражили су шпица. Стицајем околности, Венејблс је одлучио да дође у Београд и да погледа наш дуел са Уругвајем. После утакмице је позвао Елиса и рекао ‘ево вам шпиц'“, навео је Милошевић.
Као најлепши моменат је издвојио дуел са Чешком, најтежи – поразе од Холандије, а за утакмицу каријере је изабрао меч против Хрватске у Загребу.
Станковић је био један од стрелаца на том мечу у Загребу, а дебитовао је 1998. године, са два гола против Јужне Кореје.
Како је истакао, најтеже му је било 2006. на Светском првенству, али ништа боље није било ни четири године касније.
„Немачка 2006, период транзиције. Шта ћемо, где ћемо. У квалификацијама ‘врх’, 17:1 гол разлика, без пораза, еуфорија. И онда одеш тамо, група смрти. Не верујем да је било ко очекивао да ћемо направити нешто боље. Свашта се издешавало, знамо сви, да не вадимо детаље. И то је једна школа. И ту се сазрева и одраста. Јаки ривали, ћао, нисмо се ништа питали. Можда је та прва против Холандије одредила даљи ток. Један кикс. Да је било 0:0, па да се нечему надаш против Аргентине. Повреде, картони, ништа није било као пре. Битно је да смо из тога изашли јачи. Јужна Африка 2010, утакмица са Аустралијом, једини зарез који бих променио у каријери. Врхунско прво полувреме. Као из бајке, наиграли смо се фудбала. Све као подмазано, 3:0 да водиш, нико ништа да ти замери. И онда тај луди фудбал. Никад не знаш шта жели и шта доноси. Примиш са 12 метара главом, где Стојке не може да стигне. Онда те ухвате онако збуњеног и дају ти још један. На крају је и нерешено могло да нас води даље. Не дају нам пенал у 90. минуту, а против нас су два таква свирали на претходне две утакмице“, истакао је Станковић.