Председник Русије, Владимир Путин, више пута је предлагао да се састану пет земаља, чланица Савета безбедности Уједињених нација како би се избегле опасности у којима данас живимо - Америка је погазила принципе Уједињених нација, послератни мир брзо је склизнуо у хладни рат, који се, опет, претворио у општи хаос након што је нестао биполарни свет.
Свету без правила прете и мали и велики ратови, а за његово нормално функционисање највише су одговорне чланице савета безбедности. Њихов састанак био би прилика за ресетовање односа и шанса за смањење међународних тензија.
На овај предлог још нема одговора иако су га многи већ назвали ”Новом Јалтом”. А како је изгедала ”стара”?
Састанак шефова трију савезничких држава антихитлеровске коалиције Јосифа Стаљина, Френклина Рузвелта и Винстона Черчила догодио се у завршној фази Другог светског рата –совјетске трупе су се приближавале Берлину, док су савезничке снаге бележиле успехе на фронту. На Пацифику, америчке трупе су напредовале ка Јапану и контролисале готово цео тај регион. Крај Трећег рајха је већ био очигледан и било је потребно утаначити план за коначно разрачунавање са Хитлеровом Немачком, договорити поделу сфера утицаја у Европи и утврдити правила игре у међународној арени након завршетка рата.
Данас када говоре о главном резултату конференције, руски историчари истичу да су договори „велике тројке“ спречили да свет у наредним деценијама склизне у нови глобални рат.
У суштини, успех је и што су учесници самита на Јалти постигли компромисна решења и усагласили се око низа тешких питања, упркос томе што су као моћне силе са јаким армијама имали различите интересе и били идеолошки противници – Совјетски савез с једне стране, а САД и Велика Британија с друге.
Током осам дана тешких преговора у Ливадијском дворцу у Јалти, тројица лидера су највећу пажњу посветили судбини послератне Немачке, али и питањима Пољске, Балкана и мира у свету.
Било је потребно повући нове државне границе на територији које су претходно биле под окупацијом Немачке и завршити посао започет на Конференцији у Техерану о успостављању линија разграничења између сфера утицаја савезника.
Највише спорова изазвала је дискусија о будућности Пољске. Она је добила део немачке територије, али је неке делове изгубила и они су постали саставни део Украјине.
Немачка је подељена на четири окупационе зоне у којима ће управљати четири савезничке земље: Велика Британија, САД, Совјетски Савез и Француска. Одлучено је да се Немачка потпуно разоружа, да се уништи немачки милитаризам и елиминише нацистички режим. Направљен је компромис у погледу надокнаде штете коју је Немачка нанела земљама победницама и одлучено је да Велика Британија и САД исплате Совјетском савезу 50 одсто од свих репарација.
На Конференцији је донета и Декларација о ослобођеној Европи, којом је народима Европе омогућено да створе демократске институције по сопственом избору.
Што се тиче судбине Југославије, у Јалти је фактички признато да власт добије Јосип Броз коме је сугерисано да у власт узме и демократе.
Решен је и низ других питања, али једно од најважнијих било је рађање нове међународне организације, која би заменила неефикасну Лигу народа. Све је ишло ка стварању Организације уједињених нација. Стаљин је успео да се избори за принцип једногласности пет сталних чланица Савета безбедности са правом вета. Усвајање одлука већином гласова, на чему је посебно инсистирао Рузвелт, неизбежно би довело до доминације САД и њених савезника у овој кључној структури.
Два и по месеца после одржавања историјске конференције у Јалти, 30. априла, Хитлер ће извршити самоубиство у свом бункеру, Немачка ће 8. маја потписати безусловну капитулацију, а на рушевинама Трећег рајха успоставиће се нови светски поредак.
Тема „Нове Јалта“ обрађена је у емисији главне уреднице Спутњика Љубинке Милинчић „Мој поглед на Русију“:
