Он наглашава да је потребна даља борба против сиве економије која је, каже, у Србији још јака.
На панелу „Заједно за фер конкуренцију“, у оквиру представљања 13. Сиве књиге НАЛЕД-а, Шиб је указао на то да је сива економија лоша из много разлога, јер успорава економски раст, изазива неправилности на тржишту рада, проблеме са порезом и добро је тло за развијање корупције.
У случају Србије сива економија отежава њен улазак у ЕУ и она је препрека фер конкуренцији, оценио је Шиб.
Напоменуо је да се транспарентне економске активности исплате и да доводе до већег броја инвестиција, укључујући и инвестиције немачких компанија.
Такође, како је рекао, борба против сиве економије креира већи број радних места и омогућава запошљавање младих.
Шиб сматра да програм Србије за борбу против сиве економије отклања препреке на путу инвестиција.
Оценивши да је регистрација сезонских радника у пољопривреди важна, навео је да је управо електронском регистрацијом обухваћено 44.000 сезонских радника и уплаћено око 3,5 милиона евра доприноса.
Поменуо је искуство Немачке која се против сиве економије бори инспекцијама и казнама, те навео да је 2019. вођено око 16.000 кривичних поступака против људи који се нису придржавали немачких закона.
„То ће остати и за нас изазов, јер око 10 одсто БДП чине активности у области сиве економије и ту се налази велики новац”, каже Шиб.
Навео је да Сива књига НАЛЕД-а остаје важна смерница за билатералну сарадњу и програме које спроводе ГИЗ и и КфВ и најавио наставак подршке мерама које имају за циљ унапређење пословне средине у Србији у најширем смислу.
Фокус ће, каже, у будућој сарадњи бити на безготовинском плаћању, а све препоруке НАЛЕД-а доприносе превазилажењу економских проблема које је створила пандемија.
Амбасадор Шведске Јан Лундин каже да је већ дуже у Србији и да су видљиви резултати у побољшавању инфраструктуре и пословне климе.
Сматра да Србија има потенцијал да оствари раст од седам одсто, како прогнозира Светска банка, али и наводи да још много мора да се уради да би се то и достигло.
Навео је да у Србији послује 200 шведских компанија за које каже да осећају да у Србији могу добро да послују.
Истакао је да је реформа катастра омогућила страним инвестицијама да сагледају могућности за улагања у Србији.
„То ће много олакшати одлуке о томе да инвестирају“, каже шведски амбасадор.
Нагласио је и су јавне набавке важна област у којој је потребан даљи напредак, да у том смислу искуство Шведске може да буде од користи за Србију како би се повећала конкуренција у тој области и како би шведске компаније имале поверења у тај процес и пријављивале се за учешће.
Навео је да је вредност јавних набавки у Србији већа од осам одсто БДП-а у 2019, што је око четири милијарде евра.
„То није лоша цифра, глобално она износи 12 одсто, а у Шведској је 15 одсто“, рекао је Лундин.
Нагласио је да је и пречишћавање отпадних вода битно не само за заштиту животне средине, него и за економски раст и ту област издвојио као приоритет у наредном периоду.
На представљању 13. Сиве књиге НАЛЕД-а обратила се и председница Владе Србије Ана Брнабић, којој је уручено најновије издање те публикације.
На представљању Сиве књиге, НАЛЕД је уручио традиционална специјална признања истакнутим појединцима и тимовима у јавној управи који су у сарадњи са НАЛЕД-ом највише допринели усвајању препорука Сиве књиге, али и превазилажењу препрека и изазова које је наметнула пандемија корона вируса, преноси Б92.
Признања су уручена државној секретарки Министарства финансија Славици Савичић, директору Канцеларије за ИТ и е-Управу Михаилу Јовановићу, помоћнику министра здравља Горану Стаменковићу, помоћнику министра просвете Милану Пашићу, помоћнику генералног секретара владе Данијелу Николићу и саветнику у кабинету премијерке Стефану Баџи.
НАЛЕД је традиционално доделио и посебна признања медијима, а награђени су главни и одговорни уредник образовно-научног програма РТС-а Илија Церовић и уредник економске рубрике у дневном листу „Данас“ Александар Милошевић.
Прочитајте и:
