Америка за њих није била обећана земља

Претходних година постао је тренд да се кошаркаши са овог поднебља враћају из најјаче кошаркашке лиге на свету у Евролигу.

Само ове сезоне у Европи поново гледамо Анта Жижића, Драгана Бендера, Марка Гудурића, Џанана Мусу, а ускоро ће то бити случај и са Хезоњом који је потписао уговор са Панатинаикосом.

Од поменутих кошаркаша Хезоња је можда и са највише успеха играо у НБА, али чињеница је да никада није успео да испуни потенцијал и оправда пето место на НБА драфту пре шест година.

Слично је било и са Драганом Бендером, док су Жижић, Гудурић и Муса ишли нешто трновитијим путем, односно нису имали реноме високог пика што је у НБА веома важно.

У америчкој кошарки доста се обраћа пажња на то да ли сте бирани на почетку Драфта, средином, крајем прве рунде или у другој. Уколико сте изабрани на почетку то значи да су вас челни људи франшиза проценили као великог талента и само на основу тога добићете два до три уговора, иако вероватно немате квалитет за тај ниво кошарке.

То је био случај са Бендером и Хезоњом који су се годинама „вукли“ по НБА, иако ни у једној екипи нису имали важну улогу. Евентуално су играли на почетку, али чим се је било јасно да немају знање за лигу почели су да се губе. 

Бендер је три године провео у Финиксу, био је члан Милвокија и Голден Стејта, а Хезоња је за пет година променио три екипе – Орландо, Њујорк и Портланд.

Обојица су били високи пикови, Бендер четврти, а Хезоња пети, али таленат који су имали нису успели да претворе у квалитет. Далеко од тога да су неуспешни играчи, играју у Евролиги, али Америка за њих није била обећана земља.

Марко Гудурић и Џанан Муса другачији су примери, пошто у НБА нису ушли на велика врата, али заједничко им је да нису успели да се задрже у Америци. Репрезентативац Босне и Херцеговине провео је две године у Бруклину, у другој години одиграо је 40 утакмица, укупно 49, а на терену је проводио око 10 минута.

Тек ове године не би имао простора у Нетсима, те је напустио екипу и потписао уговор са Анадолу Ефесом.

Гудурић је скоро исто толико мечева одиграо за једну годину у Мемфису, међутим, убрзо је напустио Гризлисе и у децембру 2020. вратио се у Фенербахче. Од његовог доласка у Истанбул екипа Игора Кокошкова нема пораз у Евролиги, што је велика заслуга српског играча који је повезао екипу.

Бивши играчи Звезде и Цедевите вратили су се у Европу током сезоне, а Анте Жижић је то урадио у августу 2020. када је потписао уговор са Макабијем из Тел Авива.

Од Жижића се очекивало да ће успети у НБА, као клинац је доминирао Евролигом, али никако није могао да се адаптира на услове у САД и епизода у најјачој лиги на свету била му је разочаравајућа.

Три године провео је у Кливленду, а како није напредовао одлучио је да после сезоне 2019/2020 оде и врати се у Европу.

Дешавало се пре, дешава се сада, а исто ће бити у будућности – кошаркаши са простора Југославије поседују велики таленат, многи заврше у НБА, али мало њих успе да се задржи и буде важан шраф у екипи.

Тренутно у најјачој лиги на свету имамо три суперстара са овог поднебља – Николу Јокића, Луку Дончића и Николу Вучевића. Добро играју и Богдан и Бојан Богдановић, као и Горан Драгић и Јусуф Нуркић, солидни су Ивица Зубац и Дарио Шарић, Немања Бјелица ће се вероватно ускоро вратити у Европу, док би играчи попут Алена Смаилагића, Влатка Чанчара, Луке Шаманића могли путем Хезоње, Гудурића...

Ту је и млади Алексеј Покушевски, али он тек игра прву сезону у НБА рано је доносити било какве закључке.

Све у свему, потребно је доста среће, као и квалитета да бисте успели у НБА, сам таленат није довољан.

​► Јокић натерао О'Нила да пусти српски језик у америчком студију /видео/

​► Српско коло поново одзвања НБА лигом /видео/

​► Маестрални Јокић убацио 41 поен у победи Денвера /видео/