Литванија је кроз своју историју више него редован учеснике европских првенстава, а последње је пропустила давне 1993. године и после тога наступила на 12 узастопних.
На претходном, одиграном 2017. године, заузела је лоше девето место, али је на два пре тога, 2013. и 2011, освојила друго место.
Ипак, пласман на Евробаскет 2022. у Грузији, Немачкој, Италији и Чешкој умало јој се изјаловио – и то због „велесила“ какве су Белгија и Данска.
Литванија је морала да спасава „живу главу“ пред долазак на последњи квалификациони „прозор“ за Европско првенство, а противници су јој били Чешка и Данска.
Чехе је лако победила, а онда је уследио дуел са Данцима, који никада нису важили за кошаркашку нацију, а то нису и даље. Ипак, Литванцима је била потребна победа како би се пласирали на Евробаскет.
На том мечу виђена је драматична завршница, након што је Литванија прокоцкала девет поена разлике и тек после блокаде плејмејкера Мантаса Калнијетиса, у последњим секундама, обезбедила тријумф.
Kalnietis ha salvado del desastre a Lituania 🇱🇹: con este tapón ha clasificado a su selección para el @EuroBasket. Las ventanas, sin jugadores #NBA ni #Euroleague, igualando por abajo, no por arriba pic.twitter.com/8yogN4n3Rl
— Chema de Lucas (@chemadelucas) February 22, 2021
Тај један моменат одлучивао је о томе да ли ће на Евробаскету учествовати Литванија, годинама успешна кошаркашка нација, или Данска, која није играла на Евробаскету још од 1955. године.
Разлог оваквог расплета није било то што су Литванци заборавили да играју кошарку, или што су Данци одједном постали страх и трепет. Разлог је био рат Евролиге и ФИБА.
Квалификациони мечеви у поменутим „прозорима“ се играју усред сезоне, па неретко, због обавеза најбољих играча у клубовима, „Б“ или „Ц“ селекције неких кошаркашких велесила играју мечеве који могу да одлуче о пласману на највећа такмичења.
Најзвучније име које је недостајало Литванцима је дефинитивно Јонас Валанчунас, дугогодишњи НБА центар и члан Мемфис Гризлиса.
Такође, нико од чланова најбољег тамошњег клуба Жалгириса – као што су Маријуш Григонис, Артурас Милакнис, Рокас Јокубаитис – није био у прилици да помогне својој нацији у кључним тренуцима.
Неспособност поменутих организација, које надгледају највеће клупско, односно репрезентативно такмичење, да направе јединствени календар у којем ће се знати ред направила је проблем и једнима и другима.
Велика већина играча који наступају у Евролиги нема тај луксуз да игра и за репрезентацију усред сезоне, док је појављивање НБА играча ни не постоји као опција.
Управо је то био главни разлог лоших партија не само Литваније, већ чак и репрезентације Србије, која је у једном тренутку довела свој пласман под знак питања после пораза од – Швајцарске.
„Фантастична ствар су ти 'прозори', како би репрезентација играла утакмице током сезоне – али, само уколико има најбоље играче. Друга или трећа постава... мало кога занима и, у принципу, 'прозори' су се свели на пуко преживљавање. Док се не направи јединствени календар, не можемо да причамо о неком озбиљном такмичењу“, рекао је некадашњи кошаркаш и генерални секретар КСС Дејан Томашевић у интервјуу за Спутњик спорт.
Мање среће од Литванаца имали су кошаркаши Словеније, који путем сличних квалификација нису успели да се пласирају на Светско првенство у Кини 2019. године.
Словенија је у том тренутку била шампион Европе, па је њихов неуспех, изазван поремећеним такмичарским ритмом, први пољуљао легитимност квалификација.
Због тога што се нису појавили на Мундобаскету, Словенцима – понављамо, актуелним европским првацима – доведена је у питање могућност играња у квалификацијама за Олимпијске игре.
На крају су наше комшије добиле специјалну позивницу за квалификације за Токио, али је ту још једном примећена велика мана тренутног система.
Нажалост, рат између ФИБА и Евролиге и даље траје и не делује као да ће у скоријој будућности доћи до потребних промена, а у свему испашта – кошарка.
