Књижара „Геца Кон“ која је први пут отворена 1901. године и донедавно била руиниран простор, од данас ће у новом руху поново примати посетиоце, али и писце који ће на овој знаменитој адреси опет моћи да представљају своја дела.
Преко двеста издања штампао почетком 20. века
На свечаном отварању обновљене књижаре, Јелена Триван, директорка Службеног гласника који заједно са „Просветом“ дели овај простор, подсетила је присутне на невероватан податак да је Геца Кон почетком 20. века издао преко 200 издања, а да су данас највећи српски издавачи, међу којима је и Службени гласник, једва стигли до тог броја.
„Говоримо о великом издавачу, књижару, мецени у чијем су простору највећи српски књижевници нашли своје место. Геца Кон је у другом светском рату убијен. Имао је могућност да се повуче са југословенском владом, имао је шансу да избегне из земље, али није хтео да напусти Србију, делио је судбину овог народа. Најмање што смо могли да учинимо за њега је да очувамо сећање“, подсетила је Јелена Триван.
Поред књига и музејски део, галерија, трибински простор
Она је казала и да је обнова књижаре најмање важна, будући да су то само зидови, иако су са пијететом обновљени.
„Ово није никаква модерна ексклузивна књижара, ово је права књижара какву би у оваквим временима водио и волео да има Геца Кон. Она осим књига има музејски део, галерију и простор за књижевне трибине. Има преко 40000 примерака књига свих издавача јер смо желели да, у духу Геце Кона, ово буде простор где свако може да се покаже и прикаже, да буде место по којем ће се опет препознавати Београд. Хтели смо да се овде поново окупљају књижевници“, нагласила је директорка „Гласника“.
Важна мисија а не власништво
Осврнувши се и на нерешено питање власништва простора у Кнез Михајловој улици, Триван је недвосмислено поручила да оно ни једног тренутка није било питање од важности за кућу коју представља.
„Ово културно добро се налази у реституцији. Да ли ће бити враћено или не, то је питање судског поступка. За 'Службени гласник' ниједног тренутка није било важно то што улаже новац у нешто што ће бити туђе власништво. Сматрамо да је уместо власништва, битна мисија и да ко год преузме књижару и ко год да је води – некада 'Просвета', данас 'Гласник' и 'Просвета' заједно, сутра неко други – ово остаје у спомен народу који овде живи. Све друго је неважно“.
Књижевник тек са књигом у излогу „Геце Кона“
Књижевник Светислав Басара, који је у присуству Јелене Триван и директора „Просвете“ Бранислава Вукасовића званично и отворио књижару, присетио се својих почетака и важности овог простора.
„Kад сам ја улазио у књижевност, у београдској књижевној чаршији је важило следеће правило: сматрај да си постао књижевник онога дана када ти прича изађе у 'Политици', и када ти се књига појави у излогу књижаре 'Геца Кон'. Захваљујући позицији и угледу била је репрезентативно место и у њој се нису могле наћи баш све књиге. Ја сам 1985. године неколико дана пролазио Кнез Михајловом улицом и са великим задовољством гледао своју књигу у овом излогу“ казао је Басара.
Директорка „Гласника“ најавила је ускоро и покретање едиције Геца Кон у којој ће се наћи књиге о угледном издавачу, као и издања његових књига.
