Изглед и ратоборност Руса
Територија арапског калифата се простирала на три стране света, тако да је мало шта могло да изненади њихове трговце и путнике. На Ибн Фадлана, који је живео у десетом веку и много путовао, најјачи утисак су оставили стари Руси о којима је писао: „Високи, као палма, светле коже и коже, црвених образа“.
Њихово снажно тело је приметио и други арапски научник Ибн Мискавејху (10-11. век). Он је Русе описивао као храбре и ратоборне људе који се могу убити, али не и натерати у бекство. Трговце је збуњивало то што се Руси, скоро уопште нису растајали од свог оружја.
Ибн Рушд (12. век) је према Русима био негативан у својим белешкама, али је и он написао: „Они уз себе увек имају мач“. Арапски научник то објашњава обичајима који не дозвољавају људима да се ни у којој ситуацији осећају сигурно.
Ал-Магриби (13. век) Русе види као „људе који се истичу својом снагом међу најхрабријим народима Алаха“. Ибн Фадлан потврђује: „Сваки мушкарац носи секиру, мач и нож“.
У „Књизи о границама света од истока до запада“ (десети век), која је дело непознатог аутора, Словени се описују као неосвојиви, дрски и ратоборни народ. Наводи се да они ратују са свим неверницима (по перцепцији муслимана), који живе око њих и увек су победници. Међутим, по овом питању мишљења арапских извора се разликују, јер постоје докази о томе да Руси нису увек побеђивали.
Обичаји
Арапски путописци нису на исти начин описивали ни одећу Руса. Ибн Фадлана пише да не носе ни јакне ни кафтане, већ да имају пребачену пелерину са једне стране, док им је једна рука увек спремна за борбу.
Ибн Хаукала (десети век) наводи да Руси носе краће јакне до струка. Мушкарци или брију браду или им је дуга и боје је у жуту или црну боју.
Најинтересантнија сведочења је забележио Ибн Даст (десети век) који је писао о пчеларству, ритуалу који се изводио пре сетве и забележио доказе о музичким инструментима: „лутње са осам жица, гусле и луле дуге два лакта“.
Описујући хладноћу у словенским крајевима, писао је о земуницима у којима су живели људи и како су се грејали: на ватри су грејали камење, а затим су их поливали водом и грејали се на пару која је настајала.
За арапске путописце је најзанимљивији руски обред - сахрана. Ибн Фадлан је врло детаљно описао сахрану једног угледног Руса. Овај догађај га је, очигледно, шокирао. Описао је од ког материјала су направљени јастуци на којима је лежао покојник, како је био обучен, како су се вршавала ритуална убиства животиња и људи и како су спаљивани.
Најегзотичнији опис је купање који је забележио Фадлан. Он наводи да се Руси купају голи у реци, сви заједно, без обзира на пол. Неко ову сцену замишља као рајски врт, а неко као нудистичку плажу, али арапски путописац није давао коментаре, само је износио чињенице.
Управо ова неутралност источних извора представља драгоцен материјал за изучавање живота древне Русије.
