Дмитровић објашњава да је у понедељак, 22. фебруара, на путу од Београда до Ниша, где је ишао службено на заказан скуп, било све у савршеном реду са колима и да никакав необичан звук нису регистровали ни он ни возач. После завршетка службеног дела посете отишли су, каже, на ручак и након тога кренули ка Београду. Пре него што су изашли на ауто-пут, возач му је скренуо пажњу на необичан звук и мислећи да је у питању точак и да је отишао лежај, зауставио је ауто.
„Човек излази из кола, гледа у предњи леви точак и хвата се за главу. Ја у исто време излазим и он додирује један шраф од њих шест, који одмах пада на земљу. Додирује још један и тај падa, затим и трећи. За преостала три било је довољно пар окрета да се нађу на земљи. Гледамо један у другога и јасно нам је да не може да буде ништа него људски фактор. Ту нема начина ни 0,01 одсто теорије да то може да се деси у вожњи, то зна свако ко вози кола“, описује Дмитровић.
Мотив Дмитровићу није јасан, не зна коме смета
Он каже да на десном точку шрафови нису падали, али су били одврнути до пола.
На питање да ли то значи да би при већој брзини на аутопуту несрећа била неизбежна, наш саговорник је уверен да не би имали шансу да преживе при брзини од 100 километара на сат, а камоли већој, јер се на ауто-путу обично вози од 130 до 150 километара на сат. Да је отпао точак дошло би до превртања при тој брзини и више пута и ту нема шансе да се преживи, сигуран је Дмитровић.
Он подсећа да је идентичан случај био када је погинула наша позната банкарка Борка Вучић о коме, каже, зна мало више него што је објављено у јавности.
Истрага у току
На питање да ли је у току истрага кренула неким својим током, Дмитровић каже да не зна из којих разлога, али да нико није тражио да се кола одвезу на такозвану форензику, мада је одмах обавестио надлежне службе.
„Сутрадан је дошла једна екипа из Министарства унутрашњих послова, тројица инспектора и разговарали су са мном и са возачем. Касније је возач рекао да je још неколико пута ишао на разговоре, али прегледа кола није било. Ја се надам да ће истрага до нечега да дође“.
Запитан коме данас може да смета Ратко Дмитровић, он каже да је то логично питање на које нема одговор. Напомиње да је доста тога доживео за последњих 30 година и да је својевремено, када је био дописник Политике из Загреба имао проблема, али да се то заборави и не спада у људе који због тога падају у параноју.
„Немам ја ту некакве своје теорије, нити размишљам због чега на мојим колима. Великих разлога ја не видим. Ја се не бавим бизнисом, немам фирме, не тргујем, немам апсолутно ништа. Ја пишем књиге, пишем сценарије. Потпуно безазлено. Имам стално ту националну причу која је присутна у јавности, а сада се и формално бавим демографијом“, каже он.
Наш саговорник се пита да ли можда некоме смета то што упозорава и потенцира да је питање демографије питање свих питања јер нам као народу не вреди ништа ни што стварамо ни што подижемо ако нас не буде, а неће нас бити ако не зауставимо садашње трендове. А можда, каже он, смета нешто што је раније писао и говорио. Додаје и да не зна да ли то што се десило може да буде порука некоме преко њега.
Људска слабост
Он напомиње да кола у којима је био не дели са другим министрима, да сваки министар има кола која га возе и свог возача. На констатацију да је та, како сада изгледа, саботажа, с обзиром на то да је све са колима било у реду на путу за Ниш, могла да се деси док је био на састанку, Дмитровић прецизира да је то било могуће само док је био на ручку.
„Док смо били на ручку, ако постоји некаква кривица, по правилу службе возач мора да буде стално код кола, а ја сам га позвао да и он руча. То је она људска слабост и ту је он тих неких сат времена био ван кола.То је чињеница и то не треба да се скрива“, изјавио је Дмитровић за Спутњик.
