Вратимо се у стварност. Она је, што се тиче Хрватске, таква да је операција „Олуја“ темељни камен модерног хрватског идентитета, а да су идеје „оца домовине“ Анте Старчевића постале хрватски мејнстрим у 20. веку, каже историчар др Чедомир Антић у емисији „Свет са Спутњиком“.
Коментаришући избор новог српског патријарха, хрватски активиста Зоран Пусић из Грађанског одбора за људска права истиче да је Порфирије његов пријатељ с којим се, док је био митрополит загребачко-љубљански, редовно сретао у Загребу.
Похвале за Порфирија не помажу у Вуковару
„Нисам верник, али врло ценим оно што је направио папа Фрања и чини ми се да је Порфирије човек тог калибра“, додаје наш саговорник.
Он ипак сумња да ће избор Порфирија као човека који гради мостове утицати на то да престану да се ломе табле на ћирилици у Вуковару.
Уз подсећање да је власт изразила негодовање и осуду таквих инцидената, Пусић констатује да хрватско друштво, као ни српско, није јединствено и да су позиције често дијаметрално супротне. Питање је само, како каже, када ће странке које сматрају да им подстицање нетрпељивости повећава изгледе у изборним тркама постати маргиналне, а то не иде ни лако, ни линеарно.
Пусић, међутим, признаје да је, и поред 30 година обесхрабрујућег искуства, оптимиста у погледу будућности српско-хрватских односа. Како истиче, неколико догађаја у последње време су врло позитивно деловали, а као пример наводи помоћ и подршку из Србије за пострадале у земљотресу у Петрињи.
Вртоглавица идентитета у Црној Гори
Још једна болна рана у региону су српско-црногорски односи и, како то формулише француска штампа, вртоглавица идентитета у Црној Гори. Др Владимир Павићевић, директор Друштва за истраживање политике и политичке теорије из Подгорице, објашњава да су у Црној Гори проблеми настали када је председник Мило Ђукановић одлучио да своју политику дефинише кроз антисрпске елементе.
„Добили смо апсурдну ситуацију да су грађани Србије и Црне Горе повезани и имају добру комуникацију, а да у политичком смислу имамо велике проблеме. Мислим да ће, упркос томе што и сада након развлашћивања ДПС-а имамо повремене турбуленције у пољу политике, формални односи две земље бити све бољи“, каже Павићевић.
Др Чедомир Антић подсећа да је Ђукановић раније био на страни сарадње са Србијом, а да је после 2011. кренуо новим курсом, почевши са редефиницијом историје, да би 2018. донео и резолуцију којом је уједињење Србије и Црне Горе после Првог светског рата представио као српску окупацију.
„Сматрао је да то може да буде погонско гориво за његову власти, а и сада све што ради јесте с циљем да очува језгро своје партије“, оцењује Антић.
На питање колико је у форсирању приче о угрожености црногорског националног идентитета од СПЦ и Србије Ђукановићу ишла наруку западна подршка, Владимир Павићевић одговара да је још пред изборе 30. августа постало јасно да је црногорски председник постао некредибилни партнер људима на Западу.
„Та Ђукановићева некредибилност проистиче из његове политичке позиције. Он је након избора на којима је развлашћен, уместо да се сабере и преиспита где је погрешио, одлучио да оде на екстремну позицију црногорске политике и данас, пола године након избора, одлучио је да се учврсти на позицијама клеронационализма, што ће као последицу имати даље слабљење утицаја његове странке и његовог политичког ауторитета“, прогнозира Павићевић.
Он у том контексту указује на значај пописа становништва који треба да буде спроведен у црној Гори ове године што је прилика да се сваки појединац изјасни како се осећа по свим питањима па и по питању националне припадности.
„Развлашћивање Ђукановићевог ДПС-а донело је слободу у Црну Гору. Пола године након избора ми и даље имамо прослављање тога што ДПС-ови функционери нису у влади. Управо зато се мало и опрашта премијеру Здравку Кривокапићу који прави грешке у новој влади. Људи кажу: боље и ово него оно што памтимо под Милом. Кад се тиче дубинских подела, на којима је Ђукановић истрајно радио, ово је сада епоха која подразумева велику шансу да сви допринесу томе да радимо на помирењу у Црној Гори“, поручује експерт.
Нова мода – прича о српској окупацији
Питање националног идентитета актуелно је и у Северној Македонији, махом због настојања неких бугарских политичара да докажу да су Македонци бугарског порекла. Гордана Јовић Стојковска, књижевница и председница Националног савета Срба у Северној Македонији, примећује да се из Софије свако мало упућују критике Скопљу разним поводом, од вакцина које је Србија уступила Северној Македонији, преко честитки премијера Зорана Заева за Светог Саву, до враћања српског језика у школе.
„Те критике су постале трагикомичне. Љуте се за враћање српског језика у школе што је нонсенс јер у Северној Македонији одавно постоје школе у којима се изучава српски језик као изборни предмет“, констатује она. А као да то није довољно, вицепремијер Бугарске Красимир Каракачанов чак говори о „српској окупацији“ Северне Македоније у време Тита.
„Прича о српској окупацији је нова мода. У време оваквих медија лако је правити квазиисторију. Проблема није било док јавни сервиси и социјалне мреже нису почели са својим причама. Политика данас има такву подршку зато што народ верује у све што прочита. Срби у Северној Македонији имају често проблем са људима који их осуђују као освајаче али је много више оних којима је јасно како се све одвојило“, истиче Гордана Јовић Стојковска.
Др Чедомир Антић слаже се да је питање свих питања на Балкану улога спољних сила у распиривању проблема. Без мешања страног фактора и утицаја геополитике проблеми који раздиру и деле балканске народе не би били толико велики и тешки, верује Антић и у прилог томе поставља питање: Зашто сад западни амбасадори не направе групу за хрватску Крајину, ако су овде у Србији направили групу за Санџак?
Прочитајте и:
