Танасковић, бивши амбасадор Србије при Унеско, на трибини „Република Српска пред новим изазовима“ упозорио је да јако тешко разбити ту мантру „политичке коректности“ и да је зато изузетно важно аргументовано и документовано утврђивање размера страдања српског народа током рата у БиХ.
Изазови пред Републиком Српском
„На тај начин се стварају предуслови за успостављање уравнотежене и реалне слике трагичног грађанског рата и борбе за територије, са елементима верског сукоба, где су све стране имале сразмерно велике губитке и биле изложене вишеструким страдањима. Са друге стране, на тај се начин релативизује и обеснажује бошњачки стереоптипни виктимизацијски диксурс, константа њихове укупне политичке платформе пред међународном заједницом, уобличене и издашно промовисане у активном садејству са деловима те заједнице“, оценио је Танасковић.
Према његовим речима, искуство рада две независне међународне комисије - за страдање Срба у Сарајеву у периоду од 1991. до 1995. године и за страдање припадника свих народа у Сребреници, које је 2019. године формирала Влада Републике Српске, показује да је, упркос многобројним тешкоћама и препрекама, могуће остварити успешну сарадњу са угледним страним експертима.
„Јасно је да је одређена слика о догађајима у БиХ за време рата већ оформљена у свету и да је, условно речено, добила ореол „политичке коректности“, нарочито на Западу. Али, када се једна таква црно-бела мантра о нечему врло сложеном понавља, постоје људи којима је дозлогрдило да њихово научно достојанство буде вређано таквом једнослојном, једнобојном пројекцијом и они се против ње буне. Чак и онда када немају никакав ни политички ни идеолошки разлог“, примећује Танасковић.
Република Српска - симбол опстанка читавог српског корпуса
Када је реч о судбини српских земаља, углавном се говори о западним ставовима, а тај наратив је достигао стару агресивност са доласком нове америчке администрације, рекао је новинар Синиша Љепојевић.
„Такав приступ нове америчке администрације говори о томе да амерички политички естаблишмент живи у такозваном „замрзнутом“ времену и да Запад, на челу са Америком, нема никаквих нових идеја и да наставља оно што смо већ толико пута видели, а што је довело до уверења у западним политичким круговима да су Америка и Запад доживели пораз у Босни и Херцеговини. Истовремено, у војним круговима влада стабилно уверење да Запад и НАТО ипак у БиХ нису постигли свој кључни циљ“, објашњава Љепојевић.
У том смислу, примећује, не би требало очекивати промену западне политике према БиХ, а пре свега према Републици Српкој.
„Одбрана права Републике Српске је одбрана целог српског корпуса у овом делу света“, категоричан је Љепојевић.
Највећи савремени изазов Републике Српске је, како каже, чињеница да се свет променио.
„То више није онај свет када је РС настајала, а те промене у свету су довеле до почетка процеса нове конфигурације геополитичке равнотеже у овом делу света. По природи ствари у центру тог процеса су Срби, а у овом случају циљ је Република Српска, која се на тај начин признаје не само као позиција централног места у овом делу света, него и као симбол опстанка и борбе читавог српског корпуса“, указује Синиша Љепојевић.
Трибина „Република Српска пред новим изазовима“ уприличена је у оквиру прославе у Србији 9. јануара Дана Републике, уз обележавање 28. фебруара, дана у којем је усвојен први Устав Републике Српске.
