Шта с људима који не могу да приме вакцину
За почетак, пише Максим Соколов у тексту за РИА Новости, није јасно шта радити са људима који имају контраиндикације за вакцинисање. Мање више је јасан случај са привременим контраиндикацијама — на пример, недавно прележан вирус ковид-19. И овде је, као и код других заразних болести, довољно сачекати мало, а затим се вакцинисати. Али постоје и трајне, хроничне болести: и шта радити са људима који их имају? Значи ли то да они не могу да путују по Европи?
Међутим, ту причи није крај. Сада у свету постоји много вакцина, а вероватно ће их бити још више, и поставља се питање: које ће вакцине дати право на добијање сертификата ЕУ?
Са евроатлантском тројком Фајзер/БиоНТех, Модерна, АстраЗенека, вероватно неће бити бирократских препрека. „Вакциниши се Фајзером и добићеш пасош“, јер у супротном ћеш се сматрати отпадником.
Кад се умеша политика
Али са руским (Спутњик Ве и ЕпиВакКорона) и кинеским (Синовак Биотех, ЦанСино Бајолоџик, ЦНБГ — Синофарм) вакцинама све може бити компликованије. Оне могу бити лековите колико год желите, али све док их званично не одобри бриселски надзор потрошача, грађани који су вакцинисани тим вакцинама, највероватније неће добити сертификат који је потребан за прелазак границе. Будући да питање лековитости или штетности вакцине није само медицинско, већ и политичко.
А шта се дешава када се у све то умеша политика можемо видети на примеру „Северног тока 2“, када руски угљоводоници бивају проглашени малтене опасним као «циклон Б». Као што знате, „ако би геометријске теореме утицале на људске интересе, ратовало би се због њих“. А ако се непризнавањем вакцине «недемократског порекла» страним силама може направити непријатност — зашто то не учинити?
Шта збуњује Урсулу фон дер Лајен
Карактеристична је недавна (17. фебруара) изјава шефа Европске комисије Урсуле фон дер Лајен: „Руска стратегија вакцинације против ковида-19 је збуњујућа. Зашто Русија теоретски нуди милионе доза другим земљама, а сама није направила довољан напредак у вакцинацији сопственог становништва? Ово је питање на које се мора одговорити“.
Тешко је дефинисати „довољан напредак“. И да ли је прикладно да европски званичници покрећу ову тему када је у самој Европи напредак недовољан? Иначе Мађарска не би куповала „Спутњик“, а Чешка, Аустрија, Италија не би размишљале о истом. „Зашто нам је потребан „Спутњик“ кад се на сваком кораку врши вакцинација „Фајзером“?
Још је теже разумети какве везе ово има са питањем ефикасности руске вакцине. Или је ефикасна или није. Са друге стране, постизање довољног напретка Русије у вакцинацији сопственог становништва тешко да може бити главна брига Брисела.
Друга је ствар кад треба по сваку цену оспоравати руску вакцину. Конкретно, не сматрати вакцинацију руском вакцином као основу за издавање сертификата за визу. Када су у питању проблеми гвоздене завесе, онда је, наравно, свака грешка добродошла.
Наравно, не зависи све од Урсуле и њених истомишљеника. Поред интереса оних који желе да се ограде од Русије, користећи било који изговор или повод за то, постоје и групе са другим интересима.
На пример, иако су приходи Руса нагло опали, још увек нису дошли до стања потпуног сиромаштва, што би инострани туризам учинило неактуелним. А многе европске земље (Италија, Француска, Грчка и тако даље), у којима је туризам пре појаве вируса доносио десет до петнаест одсто БДП-а и обезбеђивао послове за добар део становништва — сањају како се враћају времена пре ковида, а са њима и новац руских туриста. Интереси идеолошки строге Урсуле фон дер Лајен овде нису толико занимљиви, јер је много важније катастрофално стање сопственог џепа.
Европљани се могу, наравно, надахнути речима идеолога Михаила Суслова: „Не штедимо на идеологији“, што се односи и на издавање виза уз сертификате, али таква дугорочна политика је праћена бројним изненађењима. Принцип „кошуља ми ближа од капута “ нико није заборавио и опасно је стално га исмевати.
Дакле, питање које ће вакцине потврдити поузданост подносиоца захтева за визу, за три месеца постаће предмет жестоке расправе између председнице ЕК и присталица принципа „дајте шта год, само да делује“.
