Једна од теорија наговештавала је да остаци припадају индијском краљу, његовој жени и њиховим помоћницима који су погинули у мећави, а друга да су посмртни остаци припадали жртвама епидемије. Трећа тврди да је природна катастрофа која се догодила током 9. века усмртила једну групу људи.
Нова студија коју су спровели истраживачи из Немачке, Индије и Сједињених Држава оповргла је све те теорије.
Научници тврде да су се смрти догађале у различита времена и да су неке особе умирале и до 1.000 година после од других.
„Поништено је свако објашњење које је укључивало један катастрофалан догађај који је довео до њихове смрти. Још увек није јасно шта се догодило на језеру Рупкунд, али сада можемо бити сигурни да се смрт ових појединаца не може објаснити једним догађајем“, рекла је за Би-би-си Идоин Харни, водећа ауторка студије и докторант на Универзитету Харвард.
Научници кажу да је најзапрепашчујући детаљ тај што су људи који су свој крај дочекали у језеру долазили са различитих места. Једна група људи имала је генетику сличну онима која сада живе у Јужној Азији, док је друга група била „уско повезана“ са људима који живе у Европи, посебно онима који живе на грчком острву Криту.
Изгледа да људи који су дошли из јужне Азије нису из исте популације, рекли су истраживачи.
„Неки од њих имају порекло које је чешће у групама са севера потконтинента, док други имају порекло које је чешће у јужнијим групама“, рекла је Идоин Харни.
Иако студија даје одговоре на многа питања, неке загонетке остају нерешене, а једна од њих је како су ти људи умрли? У језеру није пронађено оружје, а генетске студије су показале да није било присуства бактеријског патогена који би могао показати да су су преминули од болести.
Друго је питање шта су радили на језеру у највишим планинама Индије, посебно група људи која је личила на Европљане.
„Још увек тражимо одговоре“, рекла је Идоин Харни.
Смештено на дну падине на Трисулу, једној од највиших планина у земљи, мистериозно језеро (како га власти описују у туристичким водичима) открио је британски ренџер 1942. године. Од тада привлачи пажњу антрополога и радозналих посетилаца.
Прочитајте још:
