Зашто се Косово и Крим не могу поредити 

Петронијевић је говорио о међународно-правним аспектима разлике Косова и Крима у оквиру онлајн одржаног округлог стола на тему „Улога грађанског друштва у осигурању стабилности у Црноморско-балканском региону“, укључивши се из Руског дома у Београду. На округли сто су позвани представници Савета федерације, Државне думе, Федералне скупштине, Министарства спољних послова, Савета министара Републике Крим, Друштвене коморе, као и представници научне заједнице, из Русије и иностранства.

Косово и Крим различити

У осврту на све чешћу праксу да се повлаче паралеле између Крима и Косова, Петронијевић је констатовао да је истицање сличности између ова два случаја резултат недостатка озбиљније међународно-правне анализе. Уз подсећање да је Космет за Србе света земља и да није случајна изрека „Косово је срце Србије“, он је приметио да и Крим има велики значај за руски народ и државу.

„Историјски посматрано, и Русија и Србија су ова два подручја, у више наврата, историјски губили и враћали. Некако се враћање ових територија поклапало са статусом самих држава. Враћање Косова или Крима представљало је почетак раста и снажења Русије и Србије, а периоди њиховог губитка почетак стагнације и слабљења“, рекао је Петронијевић и додао да је Косово у средоземном басену готово исто толико важно колико Крим у црноморском.

„Ово би уједно биле једине сличности између Крима и Косова“, навео је Петронијевић, истичући да су с друге стране разлике толико велике да је готово неумесно стављати знак једнакости између међународно-правног статуса Косова и Крима.

Он је изложио историјат косовског питања, посебно истакавши етничко чишћење Срба са Косова и Метохије које се догодило након НАТО бомбардовања СР Југославије, као и одлуку Приштине 2008. о самопроглашеној независности.

„Тренутна ситуација са Косовом је таква да више од половине земаља у свету не признаје Косово као државу, због чега Косово не може постати пуноправна чланица УН, нити може фактички постати самостална држава. Због свега тога, од стране Запада, првенствено САД , а и од стране ЕУ, на Србију се врши вишедеценијски притисак да прихвати и призна овакво противправно стање као правно. Србија то никада неће и не сме учинити“, поручио је Петронијевић. Он је скренуо пажњу да косовски Албанци никада нису одржали референдум о осамостаљењу, нити су на то по Уставу и закону имали право, а овакав  референдум није организован ни на нивоу Србије, као и да је одлука о сецесији донета декларацијом „косовске скупштине“.

Косово извор нестабилности

САД, како је додао, у међувремену перманентно Косово користе као извор нестабилности у Европи, подржавши стварање криминалне квази државе, која је истовремено база муслиманских терористичких екстремиста на Балкану.

Крим је дотле у време СССР без икаквог правног основа и без референдума предат тадашњој Републици Украјини иако је био у саставу Руске Федерације. Након распада СССР-а, Крим је био у саставу Украјине до „наранџасте револуције“, што је довело ту земљу на ивицу грађанског рата. Имајући то у виду, становници Крима су организовали референдум и огромном већином одлучили да се Крим са Севастопољом врати под суверенитет Русије, а промена статуса извршена је ненасилно, без жртава и сукоба, подсетио је адвокат.

„Са друге стране, косовски Албанци нису имали никаквог правног основа за отцепљење дела територије Србије, нити су имали правног основа за евентуално спровођење било каквог референдума“, оценио је Петронијевић и додао да је једини основ за њихову сецесију сила коју су земље чланице НАТО-а противправно употребиле против Србије, те да је Косово противправним ратом окупирано од стране Алијансе.

На округлом столу учествовали су, између осталог, Георгиј Мурадов, председник Асоцијације за међународну сарадњу и стални представник Крима при председнику Русије, Михаил Аничкин, представник Друштвене коморе, владика Леонид, заменик председника Одељења за спољне црквене везе РПЦ, представници невладиних организација из Бугарске, Грчке, Турске...

Владика Леонид се у свом излагању посебно се осврнуо на ситуацију на Балкану, подсетивши и на проблеме и, како је рекао, геноцид над српским становништвом на Космету, на разарање цркава у покрајини, али и на положај верника СПЦ у Црној Гори. Критиковао је дискриминацију верника и настојања снага предвођених председником Милом Ђукановићем да прогурају спорни Закон о слободи вероисповести и тзв. Црногорску православну цркву.

„Мило Ђукановић је покушао да у Црној Гори оно што је покушао Петар Порошенко у Украјини, али се његова каријера завршила као и Порошенкова“, оценио је владика Леонид, истичући да је циљ таквих расколничких пројеката поткопавање свеукупног православља.

Прочитајте и:

• Централизација Босне и независно Косово: Америка и Немачка поново на истом задатку
• Шта се крије иза приштинског одговора Русији
• Баш чудно пишу независност Косова: Нову западну офанзиву поново дочекује јасна порука Русије

Погледајте и емисију „Од четвртка до четвртка“ – Србија има снаге да каже „не“ ако јој траже да се убије