Након што су се први аутомобили укључили у саобраћај, људи су увидели да би било згодно да постоји неки систем упозорења који би упозоравао учеснике у саобраћају на надолазеће возило. Британска Влада је убрзо нашла решење.
Године 1865. у Уједињеном Краљевству изгласан је закон у којем сва моторна возила „морају бити праћена пешаком који носи заставу током дана, односно лампу по ноћи“. Нова регулација се звала „Закон локомотиве“ и „Закон црвене заставе“.
Проблем овог решења је очит. Зашто би се уопште возили аутомобилом ако неко испред нас треба да иде пешице? Додуше, то је у оно време имало можда и неког смисла – прва казна за пребрзу вожњу уручена је возачу тако што га је полицајац пресрео бициклом! Али замислите данас да путујете аутомобилом на посао док неко испред вас шета и маше са црвеном заставом.
Убрзо су законодавци почели да траже ново решење. У Масачусетсу је предложено да сви аутомобили буду опремљени звоном које би звонило сваки пут када точак направи један окрет. Још луђа идеја је била да возач испаљује ватромет испред себе да упозори остале на своје кретање.
Временом су аутомобили добили разне опције за сигнализацију које су возачи користили и да упозоре остале, али и да их питају ко им даде возачку дозволу. Међутим, тако су аутомобили добили звона, звиждаљке, ручне трубе (попут оних на хипстерским бициклима), што је у суштини било тише и мање застрашујуће од данашњих сирена.
Аутомобили су постајали све бржи, па су произвођачи аутомобила у периоду између 1910 и 1920 често на возила стављали сирене са више тонова у своје аутомобиле. Но, убрзо су произвођачи схватили да би широк спектар звукова требало заменити стандардом. Тако су се убрзо произвођачи аутомобила усагласили да се користе електричне трубе са једним тоном, који је био најчешће Ес или Ц. Шездесетих година се схватило да се звук сирене са два тона боље „пробија“ кроз саобраћајну буку, тако да су се тонови повисили на Фис и Аис.
Данас су сирене јако гласне и често се користе: иако су свој пут почеле искључиво као сигурносна иновација, данас се користе за поздрављање, љутњу, сватовске поворке, изразе среће, углавном за сва могућа емотивна стања, преносе Независне новине.
Идући пут када затрубите оном ко вам одузме предност, сетите се да би сте га у давној прошлости евентуално могли гађати заставом или ватреним куглицама.
Прочитајте и:
