Истакла је и да то богатство треба да се користи на одржив начин.
Да доприноси економском развоју и расту, а да то буде одговорно према животној средини и на крају, да видимо ефекте тога и у буџету Србије, рекла је министарка, наведено је у саопштењу Министарства рударства и енергетике.
„Рударство је сектор који је потпуно незаслужено дуго био у запећку. Желимо да исправимо ту неправду, јер у рударству има много више потенцијала него што је данас искоришћено. Министарство је припремило Нацрт измена и допуна Закона о рударству и геолошким истраживањима, којим желимо да створимо услове да Србија добије модеран и много успешнији рударски сектор“, наводи министарка.
Циљ је да у Србију привучемо нове инвестиције и да за око три године учешће рударства у БДП-у уместо 1,9 одсто буде око четири одсто.
Желимо да развој рударства буде одржив и да се све што се ради у овој области ради поштујући све прописе и највише стандарде у области животне средине, рекла је Михајловићева у интервјуу за специјално издање магазина „Корд“ посвећено рударству, преноси Б92.
Она је рекла да је један од циљева измена закона у области рударства и енергетике да се систем е-дозволе, због којег је Србија данас 9. на свету у издавању грађевинских дозвола на Дуинг бизнис листи Светске банке, пренесе и у енергетику и рударство.
„Реформе е-енергетика и е-рударство донеће велике промене не само у енергетици, већ и у рударству, где се први пут уводи дигитални поступак у рударству у прибављању документације. То значи да ће се дозволе издавати у краћим роковима, у просеку са садашњих 150 дана на око 15 дана, а да ће инвеститори моћи да прате тачно у којој фази је њихов поступак“, објаснила је Михајловићева.
Потпредседница Владе је нагласила да ни рударство ни енергетика не могу да напредују без нових инвестиција, као и да је посебно важно да све што се ради буде усклађено са прописима у области заштите животне средине.
„Наш задатак је да створимо услове за то, да имамо јасне и прегледне процедуре једнаке за све инвеститоре, а да при томе интерес државе буде заштићен, рецимо кад је у питању брига о минералним ресурсима. Исто се односи и на обновљиве изворе енергије, где је циљ да се тај потенцијал боље искористи, што би, заједно са улагањем у повећање енергетске ефикасности, требало да омогући да до 2050. године око 50 одсто производње струје добијамо из обновљивих извора“, казала је Михајловићева.
Прочитајте и:
