После 18 година борбе против сиромаштва Кина је испунила циљ који је зацртала на 18 конгресу Комунистичке партије - више од 100 милиона људи из 832 сиромашна кинеска округа и 126.000 сиромашних села се ослободило сиромаштва. Не само да је тиме постигла светски рекорд, него је то учинила чак деценију пре него што је то предвиђено агендом Програма за развој УН.
Кина искоренила сиромаштво - спојили капитализам и социјализам
Како је крајем прошле године оценио генерални секретар УН Антонио Гутереш, кинеска прецизна стратегија смањења сиромаштва једини je начин да се помогне најсиромашнијим људима и постигну амбициозни циљеви Агенде одрживог развоја до 2030. Њен пример, како сматра, може да буде корисна лекција другим земљама у развоју. Службени подаци су још пре две године показали да је допринос Кине у смањењу сиромаштва глобално гледано износио око 70 одсто у протеклих 40 година.
О каквом подухвату је реч најбоље говоре подаци. Годишњи нето приход по глави становника у сиромашним подручјима 2015. године био је 2982 јуана, а 2020. је порастао на 10740 јуана, што је непуних 1700 долара. Порастао је 29,2 одсто.
Није ствар само у дохотку
И није само ствар у томе да је је далеко превазиђена цифра од 2.300 јуана која се сматрала границом сиромаштва. Обновљено је више од 7,9 милиона неусловних домова, у којима је живело 25,7 милиона сиромашних. Дужина новоизграђених путева у селима износи 1,1 милион километара, нова железничка мрежа у тим подручјима је дугачка 35 хиљада километара. Стопа снабдевања електричном енергијом у сиромашним подручјима достигла је 99 одсто, а стопа покривености 4Г мрежом премашује 98 одсто, прецизирао је председник Народне Републике Кине Си Ђинпинг. Он је на церемонији доделе награда за борбу против сиромашна и озваничио да је Кина победила сиромаштво.
Економиста Горан Николић подсећа да је Кина у последњих 40 година просечно годишње имала стопу привредног раста од 9,3 одсто, што је, како истиче, у светским размерама невиђен феномен који се није десио у Европи ни после Другог светског рата током такозване златне четвртине века.
Огроман кинески раст привреде као предуслов
„Десило се да је раст који је био страховит и сваких 7-8 година се удвостручавао, што је невероватно, обичан човек могао да види врло лако. Зато је Кина од 1979. од земље која је кубурила са прехрањивањем становништва дошла до земље чији је просечан ниво вредности преко 10.000 долара по становнику у земљи са 1,4 милијарде људи“, напомиње Николић за Спутњик.
Он објашњава да Кина није претеривала с тим да брзо увећа доходак јер би то снажно пореметило сам баланс у БДП-у Кине. Кина јесте увећавала удео услужног сектора на рачун пољопривреде и индустрије, али то није радила пребрзо јер би то успорило укупан раст, иако су били стални притисци са Запада да то уради.
„Кључно је да је Кина све ове године успела да лаганим померањем у оквиру структуре БДП-а благо смањује удео примарних делатности и благо повећава удео услуга и да на тај начин одржи високу стопу раста која ће ове године бити близу невероватних девет одсто. Истовремено је великим улагањима у претходних пет година у искорењивању сиромаштва постигла резултате који су запањујући“, наводи Николић.
У селима три пута мањи доходак
Он, ипак, напомиње да око 400 милиона Кинеза још живи у селима, од пољопривреде, а то је око 30 одсто укупне популације и да је њихов просечни доходак три пута мањи од просечног дохотка урбане популације. Сматра, међутим, да ту лежи будућа машина раста Кине којој ће бити довољно и 100 милиона људи да исхрани популацију зато што аграр врло брзо расте. Ту је у наредним деценијама миграциони потенцијал који ће, по његовом мишљењу, одржати висок ниво индустрије која ће преливати део дохотка у аграр за оне који ће се том производњом бавити у наредним деценијама.
„Сматрам да је овај кинески експеримент успео, да је она успела да смањи ниво сиромаштва, али је ипак разлика у дохотку између села и града и даље велика. Она је између два и по и три пута, али у односу на оно што је било може се рећи да су ови помаци стварно невероватни и да је сиромаштво искорењено“, оценио је Николић.
Он подсећа и на најновије пројекције референтних међународних финансијских институција према којима ће Кина 2028. године, пет година пре него што се то сматрало, мерено БДП-ом престићи САД и постати најјача економија света, што по оцени Николића суштински јесте већ сада. Мерено паритетом куповне моћи, што је најбоље мерило, она је пре неколико година већ престигла САД.
Џаба раст када капитализам не брине за човека
Николић нема дилему да је успеху Кине у искорењивању сиромаштва, осим огромног привредног раста који је то омогућавао, допринело и њено друштвено уређење. Прихватила је тржишну привреду по западном капиталистичком моделу, али се није одрекла водеће улоге Комунистичке партије, односно социјалистичке идеје која у фокусу има бригу за обичног човека.
„Фундаментално је она земља са виоским нивоом социјалистичког концепта. Капитализам је ту само у оној мери у којој је он био потребан креаторима политике да би постигли резултате на нивоу привредних предузећа. Брига за човека у социјалном и економском смислу је остала“, напомиње наш саговорник.
И док је на Западу неолиберални капитализам довео до огромног јаза између шачице најбогатијих и све већег броја сиромашних јер се средњи слој становништва убрзано топи, ситауција у Кини је обрнута. Са растом броја изузетно богатих људи, који су међу најбогатијима у свету, расте и јача средња класа, а сиромашно је искорењено.
Јер, како је то приликом доделе награда за борбу против сиромаштва у Великој дворани народа у Пекингу, објаснио кинески председник Си, сиромаштво није социјализам.
„Уколико се ситуација не мења у сиромашним подручјима или се квалитет живота људи не побољшава, предност социјализма се не показује. То није социјализам.“
Посао још није готов
По речима кинеског председника, посао ипак није завршен. Предстоји задатак на решавању проблема неуравнотеженог развоја и смањењу јаза између урбаних и руралних подручја и заједничког просперитета свих Кинеза.
Искорењивање сиромаштва у најмногољуднијој земљи света које ће са 70 одсто допринети глобалном смањењу сиромаштва, неће, међутим, бити једини доприниос Кине по том питању.
Према извештају који је прошле године у време пандемије ковида 19 објавио Програм УН-а за развој, скоро 100 милиона људи широм света може пасти у екстремно сиромаштво. Истовремено, према извештају Светске банке, очекује се да ће кинеска иницијатива „Појас и пут“ помоћи да 7,6 милиона људи изађе из екстремног сиромаштва, а 32 милиона људи из умереног сиромаштва.
