Пружање помоћи суседима у ситуацији ширења заразе корона вируса, професор политичког маркетинга на Факултету политичких наука Синиша Атлагић види не само као помоћ у дословном смислу те речи, већ и као значајан промотивни поступак Владе Србије, који у значајној мери доприноси промени перцепције у околним земљама.
Донирањем вакцина мења се перцепција о Србији
„Ја ово могу да кажем не само као стручњак за политичку пропаганду, већ и као неко ко је често у региону, а поготово у Босни и Херцеговини. Али, та промена перцепције се заиста односи само на онај део који је, чини ми се, Влади Србије и председнику значајан управо из разлога развијања економских веза, односно јачања сарадње на економском плану. Чини ми се да је он у неком тренутку и рекао да нема говора о томе да би ова помоћ требало да представља знак било каквог будућег уједињења на политичком плану. Дакле, мислим да ће се перцепција променити у смислу да ће грађани околних земаља можда заиста почети да перципирају Србију као земљу са највећим, превасходно, људским потенцијалима на просторима Западног Балкана, а онда и привредним“, каже Атлагић.
Наш саговорник, међутим, не мисли да ће ово у великој мери допринети промени перцепције о Србији на ширем плану, поготово у емотивном делу људских ставова.
„Перцепција и представе о таквим политичким субјектима, а говоримо о земљама или народима, се врло тешко мењају. Један чин, па макар био и овакав у ситуацији која је прилично тешка, не може да допринесе у тој мери промени перцепције на неком општем плану. Али, на економском плану чини се да може, односно на плану схватања да Србија, у остатку земаља из бивше Југославије које су на Западном Балкану, представља државу која би требало да се види као неки лидер у променама које долазе, надамо се на боље“, објашњава Атлагић.
Србија само жели добре односе
И социолог, професор Владимир Вулетић каже да Србија чини све да увери суседе у своју добронамерност, да нема никаквих претензија и да само жели добре односе и оно што је својевремено иницирано предлозима о економском повезивању у зони слободне трговине.
„Србија жели својим примером да покаже како, када смо упућени једни на друге, можемо сви из тога да профитирамо. У том смислу ја разумем ове донације, као поруку добре воље и сарадње, поруку да Србија покушава примером да покаже да стоји иза својих речи“, наводи Вулетић.
Тај гест ће, нада се он, помоћи имиџу Србије код обичних грађана, али додаје да не треба заборавити да има много оних који то једноставно не желе, односно који желе да суседи у региону остану, на неки начин, завађени.
„У том смислу претпостављам да ће они, као што је и до сада био случај, тамо где је уопште долазило до побољшања односа, покушати да искористе да те односе затрују. Зато ме не би зачудило да у наредним данима видимо текстове који би покушали да на овај или онај начин минимизују значај овога што се десило, а што смо већ имали прилику да гледамо када је реч о Скопљу или Подгорици“, напомиње наш саговорник.
Политику на Балкану кроје велике силе
На питање да ли је прерано надати се томе да би добросуседски гестови током глобалне пандемије могли отоплити и унапредити односе са Сарајевом, Подгорицом или Скопљем, Вулетић каже да нада увек треба да постоји, јер би у супротном сваки потез био узалудан.
„Сваки такав потез јесте нешто што може допринети, али не треба очекивати да ће то бити неки радикалан заокрет и да ће се нешто променити и након оваквих гестова. Поготово што има оних којима побољшање односа у региону, а поготово иницијатива која долази из Србије, не делује као нешто што им иде у политичку корист. У том смислу јесам оптимиста са једне стране, али са друге нисам наиван у тој мери да помислим да ово може да изокрене ствари у потпуности. Али, оно што јесте важно то је да свако треба да ради на ономе што мисли да је исправно и зато мислим да овакве иницијативе треба подржати“, сматра Вулетић.
Ни Синиша Атлагић није сигуран да ће овај гест Београда резултирати неким значајним отопљавањем односа са суседима на политичком плану.
„Чини ми се да политику на Балкану ипак у мањој мери „кроје“ земље које су на Балкану, а превасходно је то у рукама великих сила“, закључује Атлагић за Спутњик.
