Међу низом оштрих критика које је Ђукановић на рачун Србије изнео на Подгоричком новинарском форуму је и да Србија води политику пуштања „духа мржње“ из боце према Црној Гори.
„Србија невероватно упорно ради у корист своје штете. Не треба то доказивати, актер сам политичког живота већ 30 година, испратио сам деведесете године, план З-4 који је нуђен за Хрватску, планове који су нуђени за Босну, Рамбује који је нуђен за Косово. Све то је бахато, грубо и брзоплето одбијано и све то се завршавало озбиљним губицима по Србију и по оне који су били креатори такве политике у Србији. Нажалост, и по друге“, рекао је Ђукановић.
Он је казао да Србија „сеје мржњу према свему што је црногорско“ што ће, како је навео, непоправљиво погоршати односе између две државе.
То се, према мишљењу Ђукановића, види кроз бесомучну кампању која се, како тврди, из Србије води за локалне изборе у Никшићу.
„У Србији се, са ТВ Хепи, води ‘Битка за Никшић’, како се зове емисија која је покренута. А битка се води са намером да се освоји Никшић. Никшић се осваја да би се освојила Црна Гора", рекао је Ђукановић.
Председник Црне Горе каже да, када се говори о „српском свету“, говори само о једној новој синтагми за нешто што, како тврди, представља традиционалну експанзионистичку политику великосрпског национализма према Црној Гори.
„Дакле од Начертанија из 1844. па до оне политике која је била политика свесрпског ослобођења и уједињења, па преко политике 90. година. Сви Срби у једној држави, данас смо стигли до ‘српског света’, што је мање више, да кажем, само различита формулација за исту намену. Тачно је да је победа дотадашње опозиције на парламентарним изборима 30. августа дала нова крила тој амбицији и таквом експанзионизму према Црној Гори. То се манифестовало одмах у ноћи избора, у ноћи проглашења резултата, и у неколико наредних дана“, рекао је Ђукановић.
Једна од тврдњи коју је изнео је и да се СПЦ понаша као инструмент експанзионистичке политике Србије према региону и да она то коначно има као свој задатак.
„Када погледамо Закон о Српској православној цркви, чини ми се да је члан 12, он дефинише управо такву улогу СПЦ у региону“, навео је он и додао:
„Након тога, као што су сами казали, стиже попис од изузетног националног интереса за државу Србију, попис где се жели повести кампања да би се људима објаснило да нису то што јесу, него да су заправо Срби. И да би се доказало да је Црна Гора српска држава и природан део српског света и тиме се постиже циљ оних који су под новом синтагмом српског света заправо невешто покушали да прикрију да је реч о истој великосрпској политици“.
Говорећи о изборима у Црној Гори који су одржани 30. августа, Ђукановић је рекао да су постојале „две линије напада на грађанску Црну Гору“.
„Једна је била од званичне политике Србије. Када год говоримо о великосрпском национализму, мања је опасност од њега када долази са неких маргиналних адреса политичке и друштвене сцене Србије. Главна опасност је када он долази од званичне политике. Он овог пута дефинитивно долази од званичне политике и рекао бих да та званична политика Србије данас има своју формацију у Црној Гори. То је Демократски фронт. Демократски фронт има 27 посланика, од 41 којег има већина. Две трећине су под строгом контролом званичне Србије и њеног председника“, тврди Ђукановић, пренео је Танјуг.
Друга линија утицаја је, како је казао, Српска православна црква, а ту политику је персонификовао митрополит Амфилохије.
Председник Црне Горе је рекао и да се на изборима мења власт.
„На изборима 30. августа наши противници су имали нешто гласова више, честитали смо. Изволите сада, преузмите одговорност и водите Црну Гору, али ако сте ваш успех на изборима протумачили као право да уништите или продате и издате Црну Гору, па онда то више није политичко питање. Онда ћемо то бранити онако како се Црна Гора увек бранила током своје хиљадугодишње историје. То мора бити јасно свакоме ко је погрешно протумачио резултате избора од 30. августа“, навео је Ђукановић.
Он је изразио уверење да ће избори у Никшићу показати да ће његова Демократска партија социјалиста (ДПС) имати више од 40 одсто гласова.
Прочитајте још:
