ЕУ обећава подршку земљама Источног партнерства, а има поруку и за Москву

© Sputnik / Alexey Vitvitsky / Уђи у базу фотографијаЗграда Европског парламента у Бриселу
Зграда Европског парламента у Бриселу - Sputnik Србија, 1920, 05.03.2021
Пратите нас
Европска унија пооштрава курс према Русији, што су показале и изјаве председника Савета ЕУ Шарла Мишела током његове посете Молдавији, Грузији и Украјини, када је обећао подршку овим земљама Источног партнерства. Главну поруку је ипак послао – Москви: да Запад подржава антируске снаге у региону, оцењују руски експерти.

Посета дипломате се одвијала у контексту конфронтације између Европске уније и Руске Федерације, која је ескалирала у вези са случајем опозиционог блогера Алексеја Наваљног. Шеф Европског савета је уверио председника Молдавије Мају Санду у пуну подршку у њеном обрачуну са проруском опозицијом, у Украјини је посетио Донбас, а у Грузији „осетљиву територију“ на граници са Јужном Осетијом.

Порука за Москву

Руски политиколог Павел Шипилин објашњава да је током турнеје Мишела по три земље постсовјетског простора главна порука послата Русији, а не Украјини, Молдавији и Грузији које су само пијуни на геополитичкој шаховској табли. Међутим, ни Европска унија није тако значајна фигура јер, како каже Шипилин, она испуњава вољу геополитичких конкурената Русије, пре свега Сједињених Држава.

„Шарл Мишел је јасно ставио до знања да Запад подржава антируске снаге у региону, у земљама такозваног Источног партнерства. То значи да нас чекају деценије поделе на Запад и Исток. У Бриселу ће се, највероватније, под америчким притиском развити нови концепт сарадње са Русијом. То ће наравно бити маргинално разграничење и смањење економских, културних и других контаката. Све антируске силе ће бити подржане како око питања односа према Москви, тако и унутар Русије, што смо већ видели на примеру подршке Наваљном“, објашњава Шипилин.

Експерт истиче да је подршка која је обећана Грузији, Украјини и Молдавији мало новца који је чисто симболичан и ништа више од тога. Главна ствар коју је Брисел требало да учини за ове земље, чија је економија у кризи, јесте да отвори своја тржишта, а по његовом мишљењу, Европска Унија то неће учинити.

“То се неће догодити, јер Запад жели да ове државе постоје на рачун Русије. Али ми смо ову стратегију већ давно препознали и нећемо је пратити. Ове земље ће у наредним годинама и деценијама морати постепено да тону на дно, а Запад ће им повремено бацати појасе за спасавање који ће им помоћи да остану на води неколико минута. Судбина ових земаља није завидна, јер су се нашле између две ватре. Са Русијом ће све бити у реду. Будући да се Европа посвађала са нама, тражићемо нове партнере — Југоисточну Азију, Кину, Блиски исток и проширићемо сарадњу са њима. Ми имамо са ким да тргујемо, за разлику од Украјине, Грузије и Молдавије», истиче Шипилин.

Европска политика управљања кризама неконструктивна

Заменик директора руског Фонда за развој савремене дипломатије Дмитриј Перлин каже да сви недавни догађаји, укључујући и најновије санкције које су уведене Русији, говоре да Европска унија категорички не жели да гради конструктивне и висококвалитетне односе са Русијом. Он сматра да ова посета није имала за циљ решавање регионалних сукоба, већ би требало очекивати да ће се ситуација погоршати.

«Европска политика управљања кризама није конструктивна. Оваква путовања су одраз лукавства. Њихов циљ је подржати конфронтацију, а не решавање сукоба. На бирократском нивоу Европска унија сада уопште није спремна да предузме било какве стварне кораке, јер је она талац америчке спољне политике. У овој ситуацији не треба очекивати самосталне акције које су у интересу земаља Европске уније», наводи Перлин.

Он додаје да би националне елите земаља Европске уније можда и хтеле да уђу у неку врсту конструктивних преговора са Русијом, што се може видети на примеру вакцине, али да је наднационална европска бирократија је превише зависна од Сједињених Држава.

«Распад националних елита и европске бирократије је очигледан», констатује Перлин.

По његовом мишљењу, земље Европске уније, пре свега морају да одлуче да ли им је потребна таква бирократија и ли да ли је треба реформисати, а тек након тога од Брисела се могу очекивати конструктивни кораци.

Прочитајте још:

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала