Многи есеји у књизи баве се руско-српским везама и руским емигрантима у Србији.
„Од 40 хиљада Руса који су стигли у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, половина су били војни и државни службеници, око 30 одсто су били индустријалци и предузетници, 14 одсто су били учитељи, лекари, свештенство и уметнички радници, а око 5 одсто административно особље “, нагласио је Весић објашњавајући зашто је књига његових есеја о Београду преведена на руски језик..
Он је приметио да је око 30 одсто руских емиграната имало високо образовање, а само 3 одсто је било без образовања.
„Ови људи, који су стигли у нашу земљу, убрзо су заузели важне положаје у нашем друштву. У Краљевини Југославији 1930-их, 28 руских професора било је на челу катедри Универзитета у Београду, руски наставници чинили су четвртину научног особља универзитета, а на аграрном, медицинском и машинском факултету - готово половина“, рекао је он.
И министар Поповић нагласио је значај доласка руских емиграната после Октобарске револуције у Београд.
„Они су дали велики допринос развоју Београда. После Октобарске револуције, када су такозвани „бели Руси“ стигли у Београд, он је имао око 100 хиљада становника. А стигло је од 25 до 30 хиљада људи, то јест, око трећине становништва Београда били су држављани Русије“, рекао је он.
Интелектуалци – лекари, професори, официри… помогли су, према Поповићевим речима, да Србија и Београд лакше преболе последице Првог светског рата.
„Божја је воља, стигла је интелектуална елита из Русије која је помогла Србији да овде пренесе напредна знања из науке и архитектуре“, нагласио је он.
Сарадња између Србије и Русије развија се и јача последњих година, што се, према Поповићевим речима, види и из назива улица и изгледа споменика у Београду.
Он је подсетио да су, током мандата Горана Весића, откривени споменици архитекти Николају Краснову, цару Николају Другом, и да су улицама враћена имена руских војсковођа који су учествовали у ослобађању Београда у Другом светском рату.
Амбасадор Боцан-Харченко истакао је да руководство града Београда, уз лично Весићево учешће константно брине о развоју односа Србије и Русије и двају престоница.
„Желео бих још једном да приметим и захвалим се господину Весићу што је у својој визији развоја града Београда био посвећен идеји отварања споменика Вечни пламен и рекао бих да га у Русији сматрамо за једног од аутора овог споменика. Он не само да украшава град, већ му даје и додатни садржај “, рекао је руски амбасадор.
„Књига о Београду“ је збирка есеја које је о главном граду за лист Политика Горан Весић објављивао сваког петка, који се баве занимљивим историјским чињеницама о разним локацијама у српској престоници, као и личностима које су обележиле развој града.
„Ови есеји углавном садрже бирани преглед историје Београда, неодвојив од српске историје и преглед историје српске културе, писане најчешће са данашње тачке гледишта у ауторовој визури, са историјским копчама и савременим коментарима, весићевским, наравно“, стоји у предговору издавача, новосадског „Прометеја“.
Прочитајте још:
