Које су хрватске компаније будућности?

© Depositphotos.com / PhonlamaiРоботи у фабрици
Роботи у фабрици - Sputnik Србија, 1920, 06.03.2021
Пратите нас
Од нешто више од 7.000 хрватских предузећа која поуздано у свом раду употребљавају технологију четврте индустријске револуције (И4.0), истраживачки двојац Хрватске народне банке открио је да Хрватска има 58 предузећа која задовољавају све критеријуме да се могу назвати предузећима будућности.

Срж четврте индустријске револуције је вештачка интелигенција, а посебно примена дубоког учења – алгоритма за препознавање и аутономно одлучивање.

Очекивано, на листи су се нашли „Ериксон Никола Тесла“, „Инфобип“ и „Римац аутомобили“, али корак с временом држе и многе познате производне фирме попут „Сапоније“ из Осијека, „Јадран Галенске лабораторије“, пекарске индустрије „Млинар“, „Атлантика“, „АД Пластике“, „Краша“ и „Кончар Енергетских трансформатора“, преноси „Вечерњи лист“.

Процену спремности хрватских предузећа на увођење технологија И4.0 спровели су истраживачи ХНБ-а Рајка Хрбић и Томислав Гребенер који веле да је срж четврте индустријске револуције вештачка интелигенција, односно примена механичког учења, а посебно такозваног дубоког учења: алгоритма за препознавање стања система и аутономно одлучивање како би се добио најбољи резултат.

Роботизовани погони

„Млинар“, рецимо, има високо аутоматизован процес производње, „Сапониа“ паметне машине, аутоматизоване производне линије или роботске руке, док „Атлантик група“ има један од највећих пројеката приватног облака у региону и користе напредну когнитивну аналитику у различитим пословним сегментима. У технолошком смислу у „Атлантику“ разматрају могућности примене ИоТ (Internet of Things) технологије у производњи и продајном каналу и машинског учења у управљању инвестицијама у маркетинг. Код „Климаопреме“ из Самобора целокупни know-how у овом сектору резултат је властитог истраживања и развоја, а готово све се производи у властитим високоаутоматизованим и роботизованим погонима.

„Омко“ у Хуму на Сутли заварује роботима у производњи, „Гидеон брадрс“ из Осијека има роботички тим, ИоТ НЕТ АДРИА развија прву хрватску ИоТ мрежу. „Јадран галенска лабораторија“ има високоаутоматизовану производњу те је у другој фази пројекта издвајање аутоматског складишта. Највише хрватских предузећа с потенцијалом за И4.0 налази се у компјутерским делатностима.

Постоје различите дефиниције индустрије 4.0, а заједничко им је то да обухватају технологије које воде према аутоматизацији одређених процеса при производњи и пружању услуга.

То су тродимензионални испис, вештачка интелигенција, проширена стварност, роботи, велики подаци, блокчејн, технологија облака, „коботик“ системи, сајберсигурност, дронови, мобилна технологија, нанотехнологија...

Послови којих још нема

Истраживачи тврде да је у корак с временом 58 хрватских предузећа, што се види и по њиховим пословним резултатима. Имају већи однос капитала и рада, конкурентнија су на иностраном тржишту, двоструко скупље плаћају запослене и имају значајно већи удео извозних прихода од традиционалних индустрија. Од анализираних 7.147 предузећа идентификовано је 141 предузеће с потенцијалом за И4.0 (1,97 одсто анализираних субјеката), и то доминатно великих пословних субјеката који остварују четвртину пословних прихода у анализираном узорку, а њих 58 задовољило је тражене критеријуме.

„Ризичност предузећа четврте индустријске револуције значајно је нижа од ризичности традиционалних предузећа јер од посматраних 7.147 подузећа ни једно И4.0 предузеће није имало забележен застој у плаћању обавеза дужи од 90 дана, више су концентрисана у бољим разредима рејтинга, посебно у разреду 1“, наводе у централној банци.

Одскачу и по већим улагањима у развој, вишим уделом постројења и стројева у дуготрајној имовини, трошковно су ефикаснија и продуктивнија.

„Пожељно је да држава подстиче улагања у истраживања и развој, то јест технологије И4.0, при чему се може применити приступ развијених земаља. То су оснивање посебних фондова за финансирање инвестиција и развојних пројеката као у Италији, Немачкој и Финској, прилагођавање регулаторних оквира (подстицање покретања развојних фирми, регулисање употребе технологије И4.0 попут аутономних возила, дронова и робота), промена и прилагођавање образовног система новим радним вештинама, те подстицање примене нових технологија“, закључују Рајка Хрбић и Томислав Гребенар, који верују да ће велики део популације за неколико година радити на пословима који данас не постоје, преноси Б 92.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала