„Финансирање је почело. Оно је довољно за ниво пројектовања у периоду од две године. У оквиру конструирања апарата 'Венера-Д' такође ће бити размотрени наредни пројекти програма. То неће бити једна мисија, већ комплексни програм за даље експедиције“, рекао је научник.
Како је рекао, за сада нису баш јасне околности у вези са политичком ситуацијом у Америци, са новом администрацијом.
„Чекамо одлуку и надамо се позитивној одлуци да ће 'Венера-Д' бити руска мисија уз активно учешће САД, а можда и других земаља“, рекао је Зелени.
Према његовим речима, до 2029. године ће ка Венери полетети индијска орбитална сонда „Шукрајан“ на којој ће бити размештен руско-француски инструмент.
„На тај начин не одлажемо програм истраживања Венере на неодређено и већ пре 2029. године планирамо да обавимо нека истраживања“, објаснио је.
Раније је саопштено да је Русија почела да ради на космичком апарату „Венера Д“ који је намењен за испитивање површине Венере.
Како је саопштено из Института космичких истраживања Руске академије наука, ради се о пилот-пројекту. Лансирање је планирано 2029. године. Финансијска средства за прелиминарни дизајн биће издвојена током ове године а до 2025. године биће потребно око 550 милиона рубаља (7,5 милиона долара).
Аутоматска интерпланетарна станица „Венера-Д“ састоји се од орбиталног апарата и апарата за слетање чији ће задатак бити комплексно испитивање атмосфере Венере – њене површине, унутрашње грађе и плазме која је окружује. Било је планирано да то буде заједнички руско-амерички пројекат, али је „Роскосмос“ прошле године саопштио да ће то бити независни национални пројекат.
За „Венеру-Д“ биће употребљена основна структура совјетске станице за слетање примењена у мисијама „Венера“ и „Вега“.
У време СССР укупно је било 10 успешних мисија на Венеру.
Прочитајте још:
