Проглашен је царем као дете, а власт је преузео 1689. године уклонивши регента, полусестру Софију. Под његовом влашћу земља је проглашена империјом, а Петар за „оца отаџбине и императора целе Русије“.
Владао је земљом пуне 43 године. За време његове владавине Русија је проширила своју територију и постала велика европска сила. Одбацио је низ застарелих норми и значајно променио културу и живот руског народа. Спровео је далекосежне реформе које су погодиле све сфере руског живота – створио је модерну армију и снажну флоту, основао Академију наука, покренуо прве новине, реформисао календар и азбуку, помагао развој трговине, индустрије и привреде отварајући руднике, фабрике и мануфактуре. Реорганизовао је државну управу и увео је нову административну поделу Русије на губерније. Спровео је опсежне црквене, културне и образовне реформе. Отворио је „прозор ка Европи“ и ојачао улогу Русије у међународној економији и политици.
Био је успешан ратни заповедник – два пута је с успехом ратовао против Османског царства и потукао је Шведску, у тренутку када је важила за велику војну силу. Ништадским миром, 1721. године, обезбедио је излаз Русије на Балтичко море и проширио територију земље, а победом над Персијом осигурао је излаз на обале Каспијског мора.
Петар Велики је био и први руски цар који је путовао по западној Европи, одакле је донео нова знања и технологије, довео научнике и стручњаке из различитих области, увезао је дуван, луковице холандских лала и кромпир и открио Русима како да га спремају. Увезао је и нову моду и обичаје – преобукао је Русе у европску одећу, увео је обавезно бријање браде и организовао славља уз велике ватромете.
Фебруара 1722. године издао је Указ о наследству престола, којим је укинуо претходни обичај да престо наслеђују директни потомци по мушкој линији, а увео је правило да наследника трона именује сам владар у свом завештању. И поред тога што је из два брака имао више од десеторо деце, у моменту смрти није именовао свог наследника.
Историчари се и даље споре око узрока смрти Петра Првог, али званична верзија каже да је преминуо од упале плућа, коју је задобио након што је из залеђеног Финског залива спасавао дављенике. Сахрањен је у Цркви Светог Петра и Павла у Санкт Петербургу, граду који је он основао и касније прогласио за престоницу.
Неки историчари у њему виде снажну личност која је спровела прогресивне реформе, док други сматрају да је прекидајући традицију и насилно мењајући начин живота руског народа наметнуо Русији туђи, деструктивни пут развоја. Ипак, ушао је у историју као владар који је успео да коренито променио лице Русије и ток историје у наредним вековима. Историчари су сагласни у једноме – да је Петрова епоха била једна од најважнијих у историји Русије, а да је сам Петар направио револуцију у многим сферама.
Више о Петру Великом сазнајте у емисији „Мој поглед на Русију“:
