Представљајући Извештај о стању животне средине у Србији за 2019. пред скупштински Одбором за заштиту животне средине, Радовић је рекао да су термо-енерегетски објекти највећи прoизвођачи отпада.
„Од укупне произведене количине отпада пријављен је начин поступања за 23 одсто, док је 77 одсто остало на локацијама где је отпад произведен, што представља управо летећи пепео из угља“, казао је Радовић.
Радовић је навео је да је на територији Србије до сада изграђено 11 санитарних депонија, 15 трансфер станица и 36 рециклажних центара.
Према његовим речима, јавно-комунална предузећа организовано одлажу отпад на 136 несанитарних депонија, од чега је пријављено да се њих 30 трајно затвара.
„То значи да у случају повећања водотокова може доћи до њиховог загађивања пливајућим отпадом“, упозорио је Радовић.
Рециклирано 219.000 тона амбалаже
У структури комуналног отпада, додао је Радовић, највећу заступљеност представља биоразградиви отпад.
Навео је и да је на територији Србије лоцирано 2.500 дивљих депонија, а да је у 2019. организовано чишћење на 1.396 локација, пренео је Танјуг.
Радовић је рекао и да је од укупно 370.000 тона амбалаже стављене на тржиште Србије у 2019. години, рециклирано 219.000 тона, односно 59,2 одсто.
„То је сада највећи проценат рециклаже амбалаже од када се примењује тај процес Србији“, указао је Радовић.
Повећане су, наводи, количине електричног и електронског отпада, односно отпадних батерија и отпадних возила, као и количина увезених отпадних гума и отпадних батерија и акумулатора што, каже, пoказује степен развијености рециклажне индустрије за ове врсте отпада.
Извезено 420.000 тона отпада
„Србија даје највеће субвенције за рециклажу посебних токова отпада у региону и то јесте један од фактора због чега проценат рециклаже у овој области у Србији из године у годину напредује“, рекао је Радовић.
Навео је и да се количина произведеног отпада из области здравствене заштите и његово третирање и даље благо повећава у односу на претходне године.
„Приближно 90 одсто отпада створеног у здравствeним установама чини отпад чије сакупљање и одлагање подлеже посебним захтевима због спречавања инфекције“, рекао је Радовић.
Истиче да су 63 здравствене установе које имају постројење за третман ове врсте отпада известиле да су прерадиле укупно 2.900 тона отпада који настаје у здравственим установама и нагласио да је тај сегмент важан посебно током пандемије.
Радовић је изјавио да је у току 2019. извезено 420.000 тона отпада, што представља мању количину у односу на претходну годину, а увезено 227.000 тона, што је мање него 2018.
Прочитајте још:
