Министар унутрашњих послова Србије Александар Вулин рекао је да се залаже за то да поседовање „Скај“ телефона – мобилних уређаја у којима је инсталирана истоимена апликација – буде кривично дело.
Та изјава уследила је дан након седнице Савета за националну безбедност на којој се државни врх осврнуо на борбу с организованим криминалом и случај Вељка Беливука, познатог као Веља Невоља, и његове илегалне групе, која је своје активности договарала путем апликације „Скај“.
„Скај“ телефони – средство за криминал или заштиту приватности
„Скај“ се користи за комуникацију путем мобилних телефона. Разликује се од других апликација с истом наменом по томе што њени произвођачи гарантују потпуно заштићену и приватну комуникацију. Скоро немогуће је за хакере и безбедносне службе да приступе нечијем дописивању, које се у „Скају“ обавља текстуалним и гласовиним порукама и сликама.
„Скај“ не може да се преузме с регуларних продавница за апликације нити користи на свим уређајима, већ може да се купи само преко компаније „Скај ЕЦЦ“ и њених партнера и употребљава на појединим „Ајфонима“, „Блекберијима“ и „Гугл Пиксел“ мобилним телефонима.
Само лиценца за коришћење апликације кошта од 600 до 2.200 евра, у зависности од тога да ли ће да се користи три, односно шест месеци или годину дана.
„’Скај‘ има заштиту, енкрипцију врло високог нивоа, што значи да га је постојећим, расположивим средствима практично немогуће дешифровати у реалном времену. Произвођачи кажу да ни они немају могућност да га дешифрују. Чак имају и конкурс – оног који успе да хакује телефон с том апликацијом, коју они инсталирају на телефон, па се то купује као комплет од њих, награђују с пет милиона долара“, предочава за Спутњик ИТ консултант Војислав Родић.
„Скају“ се не приступа путем иконице на екрану, као што је случај с осталим, регуларним, апликацијама. Скривен је у телефону, а откључава се помоћу шифре коју једино корисник зна. Уколико је изгуби или заборави, наводно, не постоји начин да у апликацију поново уђе и приступи подацима, јер лозинку не зна чак ни произвођач.
„Овде је стварно примењено мање-више све што данас постоји као могућност за заштиту личне комуникације, али прва слаба тачка је власник. Тешко да ћете тек тако да разбијете такве шифре, коришћењем и најнапреднијих софтвера и хардвера. А како се онда долази до података? Тако што власника испитате, убедите да вам да шифру за приступ. Ако сте под неком врстом притиска, можете да унесете и шифру која ће да обрише податке с телефона“, објашњава Родић.
Међутим, Родић је скептичан када је реч о потпуној заштити података, јер верује да сваки софтвер има „задња врата“, која омогућавају приступ подацима који се путем тог софтвера размењују.
„Колико год да сам платио, никада се не бих заносио тиме да нико томе не може да приступи. Већина људи је задовољна сазнањем да њихова конкуренција не може да приступи подацима уобичајеним средствима. То је тачно, али немојте мислити да апсолутно нико на овом свету нема увид у сваку комуникацију, ма колико била заштићена“, напомиње Родић.
Шта каже Закон
Иако изворна намена „Скаја“ није спровођење криминалних радњи, због својих заштитних својстава та апликација је омиљена међу особама с друге стране закона, како код нас, тако и у свету.
По нашем Закону, нико не може да буде гоњен ако поседује „Скај“ телефон, осим уколико се докаже да га је користио за припремање кривичног дела, чије је припремање кажњиво, или уколико је постојала намера да се тим средством изврши кривично дело против безбедности рачунарских података.
„Када неко поседује телефон са ’Скај‘ апликацијом, то је као да, сликовито речено, код куће има секиру. Он неће бити кажњен зато што је поседује, али уколико припрема извршење тешког убиства њоме, што треба неспорно утврдити, онда његово понашање представља кривично дело. Није припремање сваког кривичног дела кажњиво, али ако је неко уз помоћ тог средства припремао тешко убиство, кривично дело против уставног уређења и безбедности Републике Србије или терористички акт, онда може да буде гоњен. Такође, уколико лице набавља, поседује или држи ово средство с намером извршења неког од кривичних дела против безбедности рачунарских података, реч је о кривичном делу из члана 304а Кривичног законика Републике Србије“, појашњава професор Факултета безбедности у Београду Младен Милошевић.
Да би поседовање „Скај“ телефона у Србији постало кривично дело, морао би да се измени Кривични законик. Према Вулиновим речима, у појединим државама поседовање „Скај“ телефона је забрањено.
Сазнајте: Да ли је 5Г мрежа весник светле будућности или – брзе пропасти
