Да би то постигла, Хрватска би до краја деценије морала да отвори 200.000 нових радних места, а укупан број запослених у овој радној доби био би нешто више од 1,8 милиона људи.
Хрватска у ову деценију, како пише „Вечерњи лист“, улази као трећа најгора чланица ЕУ с уделом запослености у одраслој популацији од само 66 одсто.
Лошије од Хрватске су само Грчка и Италија, где је тај удео нешто изнад 60 одсто, а само Шпанија има стопу запослености нижу од 70 одсто.
На врху су Шведска, где ради 82 од 100 одраслих, затим Немачка, где је удео 80 одсто, а поред Немаца су Чешка и Естонија, које су боље од Холандије.
Словенија је већ на 76 одсто у погледу запослености, као и Бугарска са 75 одсто, а Словачка има удео од 73 одсто.
Лист наводи да португалско председавање Саветом ЕУ у мају организује самит о социјалним питањима, а на тој седници очекује се да ЕУ усвоји нове циљеве који ће бити испуњени до краја ове деценије.
Један од главних циљева је запошљавање најмање 78 од 100 одсто људи старости од 20 до 64 године до 2030. године.
С новим циљним уделом запослених, ЕУ жели да врати најмање 60 одсто свих одраслих у школу, односно да им сваке године обезбеди неки облик обуке и даљег образовања.
Све ово требало би да смањи број људи у ризику од сиромаштва или социјалне искључености за најмање 15 милиона људи. Удео таквих особа по земљама креће се од 10 процената у најбољој Чешкој до 24 процента у Румунији. У Хрватској је 18 одсто становништва у „опасној зони“.
Државама је препоручено да подстакну отварање нових радних места и транзицију тржишта рада из сектора који слабе у сектор који расте, посебно дигиталног и тзв. зеленог сектора.
Ове нове мере требало би да укључују три елемента — подстицаје за запошљавање и подршку предузетницима, могућности за обуку и преквалификацију и побољшану подршку службама за запошљавање.
Прочитајте још:
