Локација Хипербореје није позната, приближно би могла да буде на земљи „иза Бореје“, односно иза северног ветра или негде у данашњој Русији. Мистичну земљу су спомињали и грчки научници и књижевници као што су Ференик, Филостефан, Симиј Родоски, Диодор Сицилијански и Мнасеј Патарски.
Римски научници су тврдили да је Хипербореја заиста постојала. На пример, сведочења Плинија Старијег су слична старогрчким изворима. Према његовом мишљењу Хиперборејци су живели иза Рифејских (могуће Уралских) планина и на ту страну Аквилона (северног ветра кога Грци називају Бореја). У многим изворима и митовима се говори да тамо никада нема зиме. Плиније је Хиперборејце називао срећницима, који имају дуговечну и легендарну историју.
„Та земља је сва окупана сунцем. Она је лишена ветрова и има пријатну климу. Тамо не постоји раздор и болести“, каже римски научник. Он нимало не сумња у постојање Хиперборејаца и додаје: „Светиљке излазе једном годишње, током летњег солстиција, а залазе при зимском солстицију“. Летњи солстициј - када Сунце прелази најдужи лук преко неба и тада су сва места изнад северног пола осветљена, а испод јужног пола су у мраку. У зимском солстицију је обрнута ситуација и Сунце прелази најкраћи лук.
Покровитељ Хиперборејаца је био Аполон, бог Сунца. Грци су овај народ сматрали блиским са Богом. Ставили су их у исту раван са Етиопљанима (не треба их мешати са становницима Мерое и становницима Источне Африке), Феацима и Лотофазима.
Живот за Хиперборејце је вечни празник. Били су познати по веселим песмама и плесовима, као и по гозбама и музици. Сматрало се да се могу поново родити након смрти.
Диодор је тврдио, да је Аполон био главно божанство Хипербореје. Херодот је изјавио, да се хиперборејска цивилизација налазила далеко од земаља Скита. Вероватно је имао у виду Уралске планине, као и Плиније. Познато је да су Хиперборејци трговали са Грцима, до тренутка када се није догодио инцидент на острву Делос, где су трговци са севера убијени.
Спомињу се и мистериозни представници ове културе Абарис и Аристеј. Говорило се да су Грке подучавали разним наукама, као што су медицина и филозофија. Сматра се да су летели, наводно, на нечему налик на ватрене стреле.
Рекло би се да у то време није постајала фантастика као жанр. Тада није било у моди измишљати неки свет и створења. Може се само нагађати шта су Грци имали у виду под мистериозним Хиперборејцима. Познато је да данашњи научници поричу теорију постојања Хипербореје иза Урала, јер се у митологији јасно наводи да су живели на територији где нема зиме.
Ако је веровати езотеричним теоријама, онда можемо претпоставити да су Хиперборејци имали средства да обезбеде топлоту свима. Хипербореја је увек привлачила окултисте, мистификаторе и теозофе, а посебно је била популарна у совјетско време.
Александар Барченко, истакнути научник СССР-а, извршио је експедицију на далеком Северу, како би пронашао изворе древних цивилизација. Кажу да је нашао храмове и рушевине које су оставили северњаци, али је истраживање обустављено. Ове тајне су биле од великог интереса за мистификаторе Трећег рајха и следбенике Теозофског друштва Хелене Блаватски. У „Тајној доктрини“ Блаватске споменута је и суперцивилизација која себе назива Хиперборејом.
„Езотерични бум“ на тему изучавања Хипербореје је поново настао деведесетих година, али та појава се тешко може убројити у озбиљне научне доприносе човечанства. Тајанствена цивилизација далеког Севера је до данас остала велико питање како за науку, тако и за езотерична учења. За сада нема ни једног доказа о постојању ове тајанствене културе, постоје само митови, легенде и мистичне расправе.
Прочитајте још:
