„Ми само мислимо да песка има свуда. Никада нисмо помислили да можемо да останемо без песка, а то је почело да се дешава на неким местима“, рекао је научник за климу из Програма Уједињених нација за животну средину (УНЕП), Паскал Педуци, на видео-конференцији коју је организовала Чатам Хаус тинк-тенк организација.
Он је напоменуо да је реч о пројекцији шта би могло да се догодити у наредној деценији или отприлике у том временском периоду, истичући да ћемо, ако не гледамо унапред и не предвиђамо ствари, имати огромне проблеме са снабдевањем песком, али и са планирањем земљишта.
Педуци, који је директор УНЕП-овог Дата информативног центра о глобалним ресурсима са седиштем у Женеви, упоредио је светско управљање песком са „слоном у стакларској радњи“.
„Да ли је време за панику? Па, то сигурно неће помоћи, али време је да сагледамо и променимо нашу перцепцију о песку “, рекао је он.
Према речима Педуција, потрошња песка може се мерити само индиректно кроз „врло, врло добру“ корелацију између употребе песка и цемента.
УН процењују да се годишње произведе 4,1 милијарди тона цемента, у чему предњачи Кина која, када је песак у питању, учествује са скоро 60 процената у данашњем грађевинском буму.
Статистика показује да је за производњу једне тоне цемента потребно десет тона песка. То значи да, само за градњу, свет годишње потроши отприлике 40 до 50 милијарди тона песка. Та количина је довољна да се изгради зид висок 27 метара који би сваке године обавио планету.
Глобална стопа потрошње песка се утростручила током последње две деценије, делимично због раста урбанизације и индустријализације и далеко премашује брзину којом се песак природно надокнађује атмосферским дејством ветра и воде на стене.
УНЕП је раније упозоравао на успон „пешчане мафије“, наводећи да је познато да такве групе, састављене од грађевинара, трговаца и бизнисмена, делују у земљама као што су Камбоџа, Вијетнам, Кенија и Сијера Леоне, пренео је Танјуг.
