Француску, Јапан, Аустралију, Норвешку, Немачку, Португал, Шпанију, Чиле, Канада и Финску, као и Европску унију, донеле су своје стратегије са плановима да подстакне производњу водоника.
Велики загађивачи, попут Кине и САД опредељују се за водоник као енергент будућности и у развојне пројекте и истраживања улажу велика средства. У ЕУ, која је у јулу прошле године усвојила водоничну стратегију за климатски-неутралну Европу, највљени су значајни фондови за подстицај развоја водоничних технологија. Суседна Хрватска пише своју водоничну стратегију.
Србија има све шансе да не заостаје у водоничној транзицији. Концепт српске водоничне стратегије сачинила је Радна група за водоник с основним циљем да укаже на потребу интегралног промишљања о садашњем и будућем развоју српске енергетике у правцу примене водоничне технологије.
О томе зашто је водоник основни енергент будућности и шта Србија треба да уради да би ухватила корак са светом у процесу водоничне стратегије, како да мобилише све у држави, да би се ефикасно искористили сви потребни ресурсе на развоју и примени водоничних технологија у данашњој „Енергији Спутњика“ Јелица Путниковић разговара са вођом експертског тима који је написао Српску водоничну стратегију Миљаном Вуксановићем, потпредседником компаније „WES CO Power and Engineering“.