Обраћајући се посланицима у Народној скупштини РС, на којој се расправља о мандату и именовању новог Високог представника (ОХР) у БиХ, Додик је казао да „Србима не треба високи представник за договор, јер он нема животни мандат у БиХ“.
„Потребни су нам Хрвати и Бошњаци, са којима треба да постигнемо кључни договор. Ако не желе договор, онда треба да нас пусте да самостално уређујемо Републику Српску. У миру са собом и комшијама“, нагласио је Додик.
Он је оценио да ни у Федерацији БиХ не постоји јединствен став о томе да ОХР треба да продужи мандат у БиХ, подсећајући да су „легитимни представници хрватског народа више пута залагали за престанак мандата ОХР“.
„Само је бошњачка политичка структура упорна у захтевима за наставак превазиђеног међународног протектората, који никоме није ништа добро ни корисно донео. Није ни одржавао мир, јер су то чиниле међународне војне снаге – прво ИФОР, па СФОР, а сада мисија Алтеа Европске уније“, навео је Додик.
Према његовим речима, високи представници у БиХ само су својим потезима изазивали нестабилност. Наметање закона и одузимање надлежности ентитетима, пре свега РС, доводи до додатне нестабилности и нерационалности у обављању пренетих надлежности у односу на време када су их остваривали ентитети, додао је.
Додик тврди да је БиХ нефункционална, не због Дејтонског споразума, већ супротно - зато што Дејтонски споразум није спроведен онако како је написан и што су високи представници "чинили све да БиХ преко бошњачке компоненте остане у стању зависности од политичког утицаја споља".
„Уместо да разговарамо о корацима које треба предузети на европском путу, ми 26 година од завршетка рата разговарамо можемо ли живети без протектора…. Жао ми је што морам да кажем да ми бошњачки део Федерације БиХ делује као оболели од стокхолмског синдрома, јер чиме и како објаснити потребу да поред легално изабраних представника имаш тутора над собом, кога си заволио више од својих представника“, казао је српски члан Председништва БиХ.
Наводећи како у БиХ годинама влада мир, он је оценио да је право време за договор, али не договор са ЕУ, Русијом или САД, већ за договор између народа у БиХ.
„Какву БиХ ми желимо, да ли је могућа икаква? Хоћемо ли да се договоримо - хоћемо ли поштовати Дејтон или ћемо у миру ’подебљати‘ границе између Републике Српске и Федерације БиХ, јер смо се већ разграничили у Дејтону, и наставити уређивати властито двориште. Знам само да овако, како се 26 година мрцваримо, више нема смисла и више не може“, истакао је Додик у обраћању посланицима Народне скупштине РС.
За именовање високог представника неопходна сагласност свих пет страна потписница
Додик је, због најава о именовању новог Високог представника у БиХ, истакао потребу да Народна скупштина РС благовремено заузме став о том важном питању.
„Ова разматрања и заузети ставови не би требало да буду, и нису, у вези са персоналним решењем, већ искључиво за опстанак високог представника по Анексу 10 Дејтонског споразума. С тим у вези, промишљања и дискусија нису у вези са предложеним кандидатом. И господин Кристијан Шмит, као званичник са богатом биографијом, преко потребним познавањем права и уставних специфичности сложених земаља, те очигледно добрим намерама, без обзира на личне квалификације, у улози високог представника једноставно више није ни потребан нити користан за БиХ“, појаснио је Додик у обраћању посланицима Народне скупштине Српске.
Он је нагласио да суштинска промена, која ће се огледати у потпуном преузимању одговорности за постизање договора о начину функционисања државне заједнице, мора лежати на изабраним представницима конститутивних народа од којих се ниједан не би смио заносити постојањем подршке у одређеним актерима међународне заједнице.
„Све док постоје наде да ће нека страна сила или међународна заједница моћи да на било који начин, похвалама или прекорима, подршком или осудама било које од страна, замени неопходне унутрашње договоре оних који чине БиХ и живе у њој, неће бити могуће очувати државну заједницу БиХ састављену у Дејтону“, истакао је Додик.
Управо због очекивања да ће њихове политичке циљеве бранити неко други, конкретно високи представник, рекао је Додик, бошњачка политичка елита, без обзира на партијску припадност, није променила свој приступ и поглед на БиХ од 1995, неки чак од 1992. године.
Додик је истакао да то говори да је институција високог представника суспендовала могућност договора, јер један од три конститутивна народа није показивао спремност и вољу за компромисом.
„Ако се осврнемо на антиуставне и све друге одлуке високог представника у последњих 26 година, видећемо да ниједна није била у супротности са жељама политичких представника Бошњака. Ценим да је било поштеније и коректније и сврсисходније да су у протеклих 26 година преговарали Срби, Хрвати и високи представник“, рекао је Додик.
Он је навео да је постављање високог представника затражило пет страна - потписница Анекса 10 - Република Хрватска, Савезна Република Југославија, данас Србија, Република БиХ, која више не постоји, Федерација БиХ и Република Српска.
Према његовим речима, Анекс 10 закључен је с циљем дефинисања кључних области и механизама за спровођење цивилних аспеката мировног решења, преноси РТРС.
У члану 1.2. Анекса 10 констатовано је, додао је Додик, да „у погледу сложености са којима су суочене, стране траже постављање високог представника који ће бити именован у складу с релевантним резолуцијама Савета безбедности Уједињених нација, како би помогао странама у њиховим напорима да мобилишу, те по потреби координишу активностима организација и агенција које су укључене у цивилне аспекте мировног рјешења“.
Он је нагласио да је за именовање високог представника неопходна сагласност свих пет страна потписница.
„У случају именовања првог високог представника, Карла Билта, обављене су консултације са властима у БиХ, након чега је именовање потврдио Савет безбедности Уједињених нација. Већ приликом именовања наредног високог представника, Карлоса Вестендорпа, ’именовање’ је извршио Управни одбор Савета за имплементацију мира закључцима конференције из Синтре, које је потом потврдио Савет безбедности УН. И након тога, низале су се бројне неправилности, па је Управни одбор Савета за имплементацију мира извршио именовање кандидата номинованог од ЕУ која није страна Анекса 10 и нема никакву надлежност у овом поступку“, појаснио је Додик.
Он је подсетио да је ова пракса преузета и у случају именовања Волфганга Петрича и Педи Ешдауна, да би код именовања Кристијан Шварц-Шилинга чак изостала потврда Савета безбедности УН.
„Именовање наредног високог представника Мирослава Лајчака ’поздрављено‘ је од Управног одбора Савета за имплементацију мира, а потом је дата сагласност Савета безбедности. Дакле, опет незаконито именовање и не зна се ни ко га је заправо именовао“, рекао је Додик.
У сваком случају, истакао је Додик, не постоји документ који даје надлежност било коме осим странама-потписницама да траже, односно номинују кандидате, а нарочито не Управном одбору Савета за имплементацију мира, који није никаква категорија из Дејтонског споразума.
