Овај догађај снимиле су четири камере које су део система више од 30 камера Хрватске метеорске мреже (ХММ). Прилично је извесно да је метеор преживео пад кроз атмосферу па Хрватска метеорска мрежа организује потрагу за њим, преноси Индекс писање Далмације данас.
Како су појаснили у ХММ-у, потребна је што бржа потрага за остатком овог свемирског тела јер на њега јако утичу атмосферске прилике Земље, првенствено влага и падавине. После проналаска метеорита најбоље га је сачувати у вакууму, односно у условима који на њега неће пуно утицати.
„Изгарање метеора почиње на око 140 километара висине, а до 40 километара висине он најчешће или изгори или се угаси. Ако није у потпуности изгорео или се није потпуно распао, догађа се тамни лет. Тада су нам јако битни висински ветрови чије су вредности познате висинским метеоролошким мерењима. Све то утиче на путању, а ми прилично прецизно можемо да одредимо где је метеорит пао“, појашњавају у Хрватској метеорској мрежи.
„Што се тиче подручја где је пао у Далмацији, сузили смо га на 150 метара ширине и два километра дужине. Проналазак метеорита увек је користан, нарочито за науку. Метеорити, зависно од састава, вреде више или мање на тржишту, али од велике су важности за астрономе. Тако сазнајемо много података о Сунчевом систему“, кажу у ХММ-у.
Што су метеори?
Метеор је део небеског тела које падајући кроз атмосферу оставља светлећи траг. Метеор је светлосна појава настала загревањем метеороида (или ситнијих небеских тела) при гибању кроз Земљину атмосферу великом брзином (до 72 километра на час).
Уласком у атмосферу, краткотрајно постиже температуру од око милион степени Целзијусових, али онда следи успоравање. Ако доспе до површине Земље, пада просечном брзином од око 300 километара на час и то потпуно охлађен.
