Колико год алуминијумски комбинат пословао уз велике проблеме, недавна најава власника компаније Унипром КАП Веселина Пејовића да ће отпустити свих 600 радника и затворити производњу у КАП-у ипак је изненадила јавност. Пејовић је крајем прошле недеље стечајном управнику Веселину Перишићу и главном менаџеру Небојши Дожићу службеном поштом већ послао допис у којем их обавештава да је покренут прекид радног односа за 600 радника. Тај потез је у међувремену одложио до четвртка и позвао Владу да до тада формира комисију која би проверила стање радничких права у КАП-у које је и било повод за најновија таласања.
Крај алуминијумског комбината или политички притисак
„Ја ћу имати личну и корпоративну штету, али ћемо вам господо, изгледа једино могућим путем, ставити до знања да се са Унипромом нико и никада неће поигравати, па и ни ви“, поручуио је Пејовић властима.
Отпуштање запослених би по његовој процени, државу, која је још 2013. године покренула стечај над КАП-ом, коштало 10 милиона евра колико би требало да издвоји за исплату отпремнина.
Министарство економског развоја је после свега одлучило да делегира тим, који ће „ради јаснијег и бољег сагледавања тренутне ситуације, у циљу проналаска одрживог решења", посетити постројења КАП-а.
Да алуминијумски комбинат у Подгорици годинама бележи губитке није новост, због чега се с времена на време и потеже питање његовог опстанка.
Од поноса до понора
Некадашњи понос црногорске индустрије и економски гигант продат је 2005. офшор компанији “Саламон Ентерприсес” руског олигарха Олега Дерипаске за 48 и по милиона евра. Уместо раста комбината у његовом власништву растао је само дуг па је 2012. када је са њим раскинут уговор он износио око 350 милиона евра. Пошто је Влада Црне Горе била жирант за 132 милиона евра кредита КАП-а у Дерипаскином власништву њих су практично враћали порески обвезници Црне Горе.
Још тада је постављено питање да ли има будућности за Комбинат алуминијума, имајући у виду његово финансијско стање, технолошку застарелост, непостојање прерађивачких капацитета и свеприсутни мањак електричне енергије у држави. Поједини екомоски аналитичари, попут уредника економске рубрике недељника Монитор Зорана Радуловића, сматрали су да је само питање времена када ће се наћи нека влада која ће смоћи снаге да призна да је прича о фабрици електролизе у Голубовицма завршена, да КАП више није комбинат и да су сва његова постројења, изузев Електролизе, затворена.
У стечају дуже од седам година
Комбинат је 2013. отишао у стечај и држава је после две године тражења стратешког партнера нашла у никшићкој компанији Унипром, у власништву Пејовића, који је 2015. купио имовину КАП-а за 28 милиона евра. Тако је Унипром постао власник имовине КАП-а и управља његовом производњом према споразуму са стечајном управом и Привредним судом.
Нова бура око КАП-а покренута је после недеавне седнице парламентарне Комисије за праћење и контролу поступка приватизације на којој је разматарана ситуација у фабрици, односно статусу запослених и њиховим правима.
Тада је према тврдњама синдиката КАП-а, менаџмент те компаније почео да врши притисак на запослене да се ишчлане из синдиката и да формирају нови који би био под контролом управе. Десио се преокрет, иронично примећују у синдикату. Менаџмент који је уз свесрдну помоћ стечајног управника и институција система, укинуо запосленима радна и синдикална права, сада заговара синдикално деловање.
Да ли је баш тако ружичасто
Најављујући отпуштање свих запослених Пејовић каже да је просечна плата у КАП-у када је он преузео управљање била 472 евра, а да је данас 792 евра и да су упркос паду цене алуминијума на берзи, у фирму уложили више од 100 милиона евра. Са новим фабрикама које је Унипром направио, годишњи извоз би требало да буде између 200 и 250 милиона долара.
Зашто би онда власник имовине КАП-а отпуштањем свих запослених практично изашао из посла који му, судећи по његовом саопштењу о зарадама запослених и улагањима, сасвим добро иде.
Консултант за страна улагања Махмуд Бушатлија за Спутњик каже да то нема никакве везе за економнском логиком.
„Његове изјаве личе на неко инаћење. Ево сада ћу ја себи направити штету да бих направио штету и влади, односно држави која би сада требало да плати те отпремнине. Са дуге стране, сумњам да неко може да буде толики инаџија и да се инати на своју штету. То ми је неприхватљиво са тог неког пословног становишта“, истиче наш саговорник.
Дневна политика изускује и привредне жртве
Он додаје да можда сада политика изискује и такве жртве од неких људи.
Саговорник Спутњика подсећа да су ове недеље локални избори у Никшићу, први после парламентарних на којима је власт након 30 година изгубила Демократска партија социјалиста Мила Ђукановића. Резултати избора у другом по величини граду у Црној Гори су важни јер ће, сматра се, послати поруку да ли је настављен тренд пада подршке ДПС-у и јачање странака које чине нову, али прилично тесну парламентарну већину.
Зато у потезу Пејовића, кога иначе сматрају једним од Ђукановићевих тајкуна, Бушатлија види и дневну политику и притисак на људе уочи избора. Седиште његове компаније Унипром која управља алуминијумским комбинатом је у Никшићу, у чијој околини је рудник боксита који је, како напомиње, директно везан за производњу алуминијума. Зато најава отпуштања свих запослених може да буде порука бирачима.
Очекивани напади Миловог окружења
„Нападање тог Миловог окружења на владу је сасвим очекивано, јер то је сада чисто политички рат, а одмах после избора у Никшићу долазе избори у Подгорици. Ствари се некако одвијају непредвидиво и у таквим ситуацијама сасвим је нормално да ће они који су живели на грбачи народа захваљујући Миловом управљању државом, свакако да се боре за свој опстанак“, каже Бушатлија.
На питање, може ли најава отпуштања и то инаћење Пејановића са државом, у ствари да буде добар изговор, односно одступница, јер је стање у КАП-у далеко од ружичастог, наш саговорник сматра да ће то пре бити случај.
„То би било много реалније да он не послује тако фантастично како представља. Можда га чак угрожава чињеница да нова власт инсистира на томе да се плаћају обавезе према држави. Његова околина је била доста повлашћена када је требало држави да плаћа порезе и доприносе“, оцена је Бушатлије.
Према подацима које су половином прошле године објавили црногорски медији, компанија Унипром која газдује КАП-ом је у 2020. ушла са нето губитком од 8,4 милиона евра, а приход на крају 2019. је износио 69,2 милиона евра и био је 16,5 милиона мањи у односу на 2018. годину.
И аналитичар тржишта алуминијума Горан Ђукановић сматра да се најава о отпуштању радника дешава у тренутку политичких препуцавања.
“Делује ми да је и оно искоришћено у ту сврху политичких препуцавања, али овакве ствари морају да се решавају без последица, како за фирму тако и за државу, ако је то могуће”, изјавио је Ђукановић за Радио Слободна Европа.
Није лако угасити струју алуминјумском комбинату
Он је објаснио да гашење производње у КАП-у није једноставан процес, јер би нагло гашење струје стврднуло течни метал који се налази у ћелијама. Без њиховог оштећења не би било могуће покренути производњу и онда би био неопходан генерални ремонт за шта би била потребна огромна улагања која се мере милионима евра, наводи Ђукановић.
Из Црногорског електропреносног система су у међувремену потврдили да из компаније Унипром нису добили најаву о искључењу КАП-а са електромреже.
