Несрећа у нуклеарној електрани „Фукушима 1“, која се догодила пре 10 година, постала је тужни симбол пораза човека пред неконтролисаном силом нуклеарне енергије. На Међународној скали за нуклеарне инциденте (ИНЕС) налази се на највишем, 7. нивоу несрећа. Инцидент је за собом повукао велике социјално-економске и еколошке последице, од којих Јапан још увек није успео да се опорави. Широм света се преиспитују ставови о безбедности нуклеарних електрана.
Како је погођени регион обновљен током протекле деценије и који проблеми још увек морају да се реше, читајте у материјалу Спутњика.
Земљотрес на источној обали острва Хоншу 11. марта 2011. године изазвао је један од најјачих сеизмичких удара на Земљи инструментално забележен од краја 19. века – јачине 9 степени по Рихтеровој скали.
Покренут тектонским ударом у дубинама Тихог океана, цунами висине 38 метара стигао је дубоко до приморских провинција и однео хиљаде живота.
У трагедији је погинуло 15.896 људи, 6.157 је повређено, а 2.536 је нестало без трага. Штета коју је земљотрес нанео била је око 309 милијарди америчких долара. У нуклеарној електрани процес санирања је још увек у току.
На конференцији за медије 4. марта, Оно Акира, који је одговоран за радове на ликвидацији и демонтажи нуклеарне електране у којој се догодио инцидент, рекао је да би уклањање истрошеног нуклеарног горива из базена на свим енергетским блоковима (од 1. до 6.) требало да се заврши до 2031. године. Такође је саопштио да је последњих година у просторијама нуклеарне електране „Фукушима 1“ количина дневног генерисања воде која садржи радиоактивне нуклеиде смањена скоро четири пута, са 540 кубних метара у мају 2014. године, на 140 кубних метара дневно у 2020. години.
Од раније је познато да Јапан има намеру да излије воду из нуклеарне електране у Тихи океан, након што је пречисти од радиоактивних честица, свих осим трицијума. Јапански стручњаци то објашњавају чињеницом да ће резервоари бити потпуно напуњени до лета 2022. године. Стручњаци сматрају да ће ниво радијације трицијума бити безопасан ако се загађена вода разблажи морском водом у односу 1:40.
Фото: AFP/Charly Triballeau
Упркос чињеници да је испуштање воде из резервоара нуклеарне електране у океан окарактерисано као најбезбеднији и најисплативији приступ, ова одлука наилази на критике са разних страна. „Џеј-Еф“, организација која обједињује рибарске задруге, рекла је властима да се „оштро противи“ испуштању воде. Јужна Кореја је прва изразила забринутост и затражила од Јапана да открије детаље плана. Кина се такође нада да ће Јапан „открити све информације на време и транспарентно“ и „донети одлуку на основу консултације са суседним земљама“.
Фото: AP/Jae C. Hong
Према плановима јапанске владе, до 2030. године нуклеарне електране у Јапану би требало да чине 20-22 одсто производње. То значи да ће 20-30 нуклеарних блокова морати да ради. У међувремену, према истраживању које је НХК спровео уочи 10. годишњице несреће у „Фукушими“, три одсто испитаника се слаже да ће се у будућности број нуклеарних електрана у Јапану повећати, 29 одсто је задовољно тренутном ситуацијом, 50 одсто сматра да би требало смањити број електрана, а 17 одсто се залаже за потпуно укидање нуклеарних електрана.
Тренутно се у нуклеарним електранама воде радови уклањања, а биће потребно око 40 година да се електрана у потпуности демонтира. Упркос чињеници да су стручњаци успели да затворе оштећене енергетске јединице и ограниче размере загађења животне средине, претња да ће се ситуација погоршати и даље постоји.
Према истраживању које је спровела НХК, најмање 65 одсто становника Јапана не види напредак у чишћењу подручја Фукушима од радијације. Поред тога, готово сваки трећи испитаник изјавио је да у префектури радови на обнављању не напредују у регионима који су погођени земљотресом и цунамијем.
Главна предност нуклеарне енергије је у томе што не емитује гасове стаклене баште у атмосферу. Међутим, сада кад је постало могуће постићи одсуство емисије угљен-диоксида уз помоћ топлотне енергије генерисане из амонијака, нуклеарна енергија губи свој основни смисао. Поред тога, са становишта безбедности и могућности регулисања излазне снаге, нуклеарна енергија губи у борби са топлотном.
