Михелсон је нагласио да Талин никада неће признати полуострво као део Русије.
„Естонија... ће радити на томе да међународно право и људска права утру пут деокупацији Крима“, написао је естонски посланик на Фејсбуку.
Политичар је додао да је за то потребна доследна међународна сарадња и „неуморно“ промовисање интереса саме Украјине.
Раније је сличну иницијативу покренула и амбасада Велике Британије у Кијеву. Дипломате су предложиле програм „Отворена будућност“ који би требало да финансира „развој реинтеграције“ полуострва и територија које не контролише Кијев на истоку Украјине, као и да забележи „кршење људских права“.
Посланик Државне думе Русије Михаил Шеремет позвао је Велику Британију да смањи „колонијалне амбиције“ и да се не меша у унутрашње ствари Русије. Шеф кримског парламентарног одбора за народну дипломатију и међунационалне односе Јуриј Хемпел уверава да ће планови Лондона за „реинтеграцију“ Крима у Украјину бити осујећени. Он је нагласио да власти западних земаља намерно стварају „митове“ о кршењу људских права у републици. Истовремено, нико од њих се није потрудио да лично посети полуострво и разговара са његовим становницима.
Крим је ушао у састав Русије у марту 2014. године, након референдума одржаног после државног преврата у Кијеву. За уједињење са Русијом гласало је 96,77 одсто бирача Републике Крим и 95,6 одсто гласача Севастопоља. Украјина и даље сматра Крим својом привремено окупираном територијом. Према речима председника Русије Владимира Путина, питање Крима је затворено.
Прочитајте још:
