„Постоји налог Служби безбедности да разјасни околности под којим је 236 посланика Врховне раде гласало по том питању“, рекао је секретар СНБО Алексеј Данилов и додао да у ако буде потребно против посланика може да буде покренута оптужба због велеиздаје.
Тадашњи председници Русије и Украјине, Дмитриј Медведев и Виктор Јанукович, 2010. године су потписали Харковске споразуме о продужењу закупа база за бродове Црноморске флоте на Криму на 25 година од 2017. године.
Према споразуму, Украјина је добила могућност да по повлашћеним ценама набавља гас из Русије у замену за продужетак боравка Црноморске флоте на Криму после 2017. године.
За ратификацију споразума гласало је 236 посланика превасходно из владајуће „Партије региона“ Виктора Јануковича, и комунисти, док је против било 226 посланика, углавном посланици блока Јулије Тимошенко и „Наше Украјине“ Виктора Јушченка.
Јанукович је иначе осумњичен је у Украјини за велеиздају због споразума.
Данилов је данас рекао да је парламент 2008. године требало да донесе Закон о повлачењу Црноморске флоте, али да се то није догодило.
Савет за националну безбедност и одбрану донео је и одлуку да се у власништво државе врати компанија за производњу авио-мотора „Мотор Сич“, као и да се за три године продуже санкције против две руске банке.
Данилов није прецизирао о којим се тачно банкама ради, само је навео да су санкције истекле у марту. Подсетимо, марта 2019. године санкције су продужене против „Сбербанке“ и „Проминвестбанке“.
На седници СНБО једна од тема је била и стратегија „деокупације Крима“. Како је рекао Данилов, та стратегија ће бити доступна свима а биће преведена и на енглески језик и предата украјинским партнерима.
Прочитајте још:
