Овако директна оцена Си Ђинпинга разумљива је колико и оправдана. Не само зато што је Хенри Кисинџер, доајен америчке дипломатије и архитекта отопљавања односа Вашингтона и Пекинга пре пола века, још у новембру 2019. упозорио да се две земље налазе на почетку свог Хладног рата, већ и зато што је Ентони Блинкен, државни секретар у администрацији Џозефа Бајдена, био директан барем колико и Си.
Блинкенова претња
С том ситном а суштинском разликом што амерички државни секретар не упозорава, као што то чини председник Кине, него прети.
Односи Вашингтона и Пекинга, рекао је ових дана Блинкен у свом првом важном спољнополитичком говору, представљају „највећи геополитички тест столећа“, зато што је Кина „једина земља која поседује економску, дипломатску, војну и технолошку моћ да озбиљно угрози стабилан и отворен међународни систем — сва она правила, вредности и односе захваљујући којима свет функционише онако како ми то желимо“.
А својим односом према таквој Кини Америка намерава да „управља (...) с позиције силе“.
Претходно је и Џејк Саливен, Бајденов саветник за националну безбедност, припретио Кини да ће „платити“ због наводног угрожавања слободе Хонгконга — као да је тај град био слободан под британском окупацијом након опијумских ратова — а „Фајненшел тајмс“ подсећа и да је у свом првом телефонском разговору с председником Кине председник Америке припретио „последицама“ због тобожњег, Блинкеновим речима, „геноцида Ујгура“ у северозападној покрајини Синкјанг.
„Фајненшел тајмс“ указује и да Америка звецка оружјем око обала Кине — у протеклом периоду спровела је поморске маневре и у Јужном кинеском мору и у Тајванском мореузу — и открива да је Бајден своју политику према Кини поверио спољнополитичким јастребовима, те да ће, упркос свем дисконтинуитету с Доналдом Трампом, конфронтативни приступ према Кини бити настављен.
Једина разлика, заправо, састоји се у томе што ће, за разлику од Трампа који је покушао сам, Бајден покушати да заустави Кину уз помоћ савезника. Ипак, напомиње „Фајненшел тајмс“, „питање је колико су партнери, нарочито у Европи, вољни да узму учешће у овим плановима... Европски савезници опиру се настојању да буду увучени у хладноратовску конфронтацију с Кином“.
Петогодишњи план
У сваком случају, америчка намера је јасна, и питање је само да ли може да се оствари. А Кина томе свакако намерава да се супротстави, о чему не сведоче само цитиране речи председника ове земље већ и нови, 14. по реду петогодишњи план њеног развоја који на своје 142 густо исписане странице, како сумира „Саут Чајна морнинг пост“, ставља акценат на развој напредних технологија – као неизоставни део стратегије „смањења зависности од иностраних технологија и јачања конкурентности у односу на САД“.
Ово пак уз својеврсну дипломатску офанзиву „ширења топлине и наде“ по свету коју је најавио министар иностраних послова Ванг Ји.
Свет је, како тим поводом у редакцијском коментару објашњава кинески лист „Глобал тајмс“, у прилици да види „великодушност дипломатије Кине као велике силе“... „Кина је пријатељска и скромна земља... Да ли је икада међународна заједница видела тако топлу и понизну велику силу? Кина је, без сумње, најискренији заговорник и бранилац норми узајамног поштовања, мирољубиве коегзистенције и немешања у туђа унутрашња питања... Кина се развија убрзано док САД увлаче своје савезнике у интензивирање идеолошког сукобљавања с Кином“.
Зашто Америка бира сукоб уместо сарадње с Кином, и како ће на Бајденове позиве одговорити европски и индопацифички савезници? Какве се намере крију иза новог петогодишњег плана који је представљен у Пекингу? И зашто је Си Ђинпинг онолико самоуверен?
Ово су питања о којима су у „Новом Спутњик поретку“ говорили Милорад Денда, некадашњи дописник наших медија из Пекинга, и аналитичар Бранко Павловић.
Разлози Сијевог оптимизма
„Кина је, са свега око три одсто удела у светској економији 2000. године, стигла на 18 одсто 2020. За само 10 година, од 2010. до данас, БДП је дуплиран“, указује Милорад Денда и наглашава да о разлозима Сијевог оптимизма и различитим трајекторијама Истока и Запада „понајбоље говори оно што се управо сад догађа — док амерички Конгрес усваја огромне пакете помоћи свом пострадалом становништву и привреди, на другој страни света кинески парламент усваја планове развоја за наредних пет, 15 година, и све до 2050.
Управо се у овако различитим преокупацијама две стране понајбоље и огледа та гигантска промена која се догодила у свету у последње две-три деценије. Отуда се и појачана реторика из Америке понајпре треба схватити као израз њене панике због заостајања у односу на Кину; не верујем да ико у Вашингтону озбиљно мисли да ће претњама Кини успети да заштити своје интересе“.
„Често се истиче да је Кина постала највећи трговински партнер Европске уније, али ЕУ није највећи трговински партнер Кине — то су земље АСЕАН-а. И земљама Африке је Кина постала највећи трговински партнер, њена трговинска размена са Америком обара рекорде... Само онај ко то не жели може да не види о каквим трендовима говоре ови подаци. Једноставно, нема развоја без сарадње са Кином“, напомиње Бранко Павловић.
„Кинеска привреда већ више од 40 година узастопно није ушла у рецесију, штавише, у многима је бележила и рекордне стопе раста, чиме је на делу оповргла тврдње о циклусима у економији; ти периоди успона и падова карактеристични су за овај западни неолиберални модел који сада крахира“.
Нова фаза развоја
За разлику од кризе која постаје перманентно стање на неолибералном Западу, нови петогодишњи план, објашњава Милорад Денда, „показује да Кина сад улази у нову фазу свог развоја, тако да ће акценат бити стављен на квалитет тог развоја уз смањивање зависности од страних технологије, што подразумева и повећање улагања у научно-технолошки развој. Кинези су то формулисали у четири тачке: бити приправан, опремити се, не раздвајати се (од света), али и не зависити ни од кога“.
„Кина настоји да избегне тзв. замку средњег развоја тако што ће да се преусмери на технолошки софистициранију производњу, уз јачање унутрашњег тржишта и даље подизање стандарда својих грађана...,“ додаје Бранко Павловић.
„Њихов циљ је да кроз пет година Кина буде, како кажу, модерна социјалистичка земља“.
Савез Русије и Кине
А на тако зацртани пут њеног развоја стаје Америка.
„Америка одбија да прихвати Кину као свог равноправног партнера. Јер, ако би то учинила, њена улога у свету би се — самим развојем Кине — природно смањила, док би кинеска ојачала. Америка то не жели да допусти, одбијајући да схвати да је то неминовност,“ коментарише Милорад Денда, и указује:
„Имајући у виду стратешко повезивање Кине и Русије, њихову комбиновану војну и економску моћ наспрам покушаја да се уруше те две земље које је осуђено на неуспех, јасно је да ће ускоро морати да дође до темељног преиспитивања стратегије за будућност — али не у Кини и Русији, већ на Западу“.
„Русија и Кина су једна другој тачке ослонца, и апсолутно комплементарне у свом наступу у читавом спектру различитих области, од војне индустрије преко инфраструктурних пројеката до научно-технолошких истраживања. Стога их је немогуће сузбити, и Американци и сами то јако добро знају“, скреће пажњу Бранко Павловић, и закључује:
„Стога је могуће да је америчка стратегија заправо нешто другачија него што делује на први поглед — нападајући Кину, они заправо циљају Европску унију. Они су, наиме, свесни да Кину не могу да зауставе. Али, ако истовремено допусте и Европској унији да се развија сарађујући с Кином, Американци губе двоструко. И зато ће настојати да своје односе с Кином заоштре до те мере да ће Европљане довести у ситуацију да морају да се определе између једних и других. Отуда би садашња ескалација претњи Америке Кини понајпре требало да забрине Немце и Французе... Ипак, чињеница остаје да, на дужи рок, Американци немају позитивну излазну стратегију. И управо то их у овом тренутку чини јако опасним, све и ако ће из турбуленција које следе у наредних неколико година као победници изаћи оне снаге које теже сарадњи на обострану корист“.
Прочитајте још:
- У Вашингтону изненађени и шокирани: Споразум ЕУ и Кине, а где је ту Америка... /видео/
- Си Ђинпинг у разговору са Бајденом: Сукоб Кине и Америке би био катастрофалан за цео свет
- Што више САД шире хаос, то ће јачи бити односи Русије и Кине
