Један од њих је стратегија „деокупације“ полуострва коју је раније одобрио Савет за националну безбедност и одбрану Украјине.
„Историјски документ који је био потребан још 2014. Сигнал је јасан: не само што позивамо свет да помогне у враћању Крима, и сама Украјина се озбиљно и систематски бави овим на иницијативу председника Владимира Зеленског“, написао је Кулеба на Твитеру.
We’ve approved the Strategy for Deoccupation & Reintegration of Crimea, a historic document needed since 2014. The signal is crystal clear: we don’t just call on the world to help us return Crimea, Ukraine makes own dedicated & systemic efforts under @ZelenskyyUa’s leadership 1/2
— Dmytro Kuleba (@DmytroKuleba) March 11, 2021
Други стуб је консолидација – обједињавање „напора свих партнера“ на основу самита „Кримске платформе“, планираног за 23. август. На њему Кијев жели да разговара о „повратку“ полуострва. Украјина је бројним државама предложила да се придруже платформи, међу којима су Турска, Француска, Велика Британија, Немачка, Канада и Сједињене Америчке Државе.
Као трећи стуб, Кулеба је споменуо синергију – „обнављање међународног права и, као резултат тога, потпуни украјински суверенитет“ над Кримом и Севастопољем.
Крајем фебруара украјински председник Владимир Зеленски потписао је указ о мерама за „деокупацију“ и реинтеграцију Крима. Међу њима су организација самита „Кримска платформа“ и кораци „за развој и подршку кримскотатарског језика, културе и заштите права“ Кримљана.
На Криму указ Зеленског сматрају „политичким блефом“. Председавајући Одбора за народну дипломатију и међунационалне односе кримског парламента Јуриј Хемпел приметио је да су ефикасност и релевантност овог указа, „као и све што кијевске власти предузимају у вези са Кримом“, ништавне. Државна дума је тај документ назвала популистичким.
Истовремено је заменик украјинског министра правде Иван Лешчина саопштио да су становници Крима и Донбаса поднели осам хиљада жалби против Кијева Европском суду за људска права.
Прочитајте још:
