Иако се у први мах чинило да ће Пуђдемон избећи правду и да ће трајно остати у Белгији, под, како се спекулисало, заштитом својих савезника, фламанских сепаратиста, то се ипак, по свему судећи, неће догодити. Тако се Шпанија спрема за ново суђење вођама каталонског сепаратистичког покрета – претходно је одржано октобра 2019, када је Врховни суд Шпаније осудио групу каталонских сепаратиста на затворске казне од три до тринаест година. Тринаест година добио је Ориоло Ђункерас, бивши Пуђдемонов потпредседник.
Пуђдемоново изручење - удар на сепаратизам у Шпанији
„Чињеница да ће Пуђдемону бити укинут имунитет у Европском парламенту огроман је ударац за каталонски сепаратизам. Он је икона тог сепаратизма, човек који је био председник Каталоније који је покушао да тај регион отцепи од Шпаније, наћи ће се пред лицем правде. Чинило се да је његов боравак у Белгији давао трачак наде да ће свако ко покуша нешто слично моћи да барем побегне од затворске казне“, коментарише одлуку Европског парламента хиспаниста Рајко Петровић из Института за европске студије.
Пуђдемону, али и његовим сарадницима Тонију Комину и Клари Понсати. Европски парламент укинуо је имунитет, за шта је гласало 400 посланика, док је 248 било против, а 45 уздржано.
Пуђдемон и његови сарадници побегли су у Белгију након илегалног референдума о независности Каталоније, који су организовали у октобру 2017.
Ударац који би каталонски сепаратисти претрпели изручењем Пуђдемона био би утолико већи, с обзиром да су три сепаратистичке каталонске партије освојиле тесну већину на регионалним изборима одржаним у фебруару. Три највеће сепаратистичке странке, КУП, Републиканска левица и Заједно за Каталонију најавиле су коалициону владу чији ће задатак, подсећа Петровић, бити организација новог референдума о независности.
„Чини ми се да ће Пуђдемоново изручење бити озбиљан ударац таквој политици“, наглашава он и додаје да ће Пуђдемоново изручење додатно оптеретити унутрашње односе у Шпанији.
Пуђдемоново изручење могло би да уздрма и политички пејсаж каталонских сепаратиста зато што се, према Петровићевим речима, и међу њима води борба ко ће преузети место лидера.
С обзиром да је и Ђункерас у затвору, борба би могла да се одвија између Переа Арагонеса, актуелног председника каталонске владе (Ђенералитета) и Кима Торе, бившег премијера коме је изречена забрана обављања јавних функција због тога што је својевремено одбио да са зграде владе уклони грб независне Каталоније.
„Све у свему, одлука Европског парламента показаће са једне стране снагу и утицај шпанске државе на европском нивоу, што је свакако позитивно за Мадрид, али ће са друге стране свакако унети нестабилност не само у Каталонији, већ и у целој Шпанији“, каже Петровић.
Пуђдемон ће, чим пређе границу Шпаније бити ухапшен и испоручен Врховном суду.
„Сигурно га чека суђење за подстицање побуне против Шпаније, што је један од најтежих деликата у тој земљи. Сигурно га очекује затворска казна од преко десет година, јер сама чињеница да су неки далеко мање значајни виновници референдума из 2017. осуђени на преко десет година, не даје готово никакву наду да би Пуђдемон могао бити ослобођен или помилован“, сматра Петровић.
Каталонско друштво значајно се поларизовало од 2006, када је о независности почело отворено да се говори. Сва истраживања, и она наручена из Мадрида, а и она наручена од стране сепаратиста, говоре да се број присталица независности креће око 47, 48 одсто, наводи наш саговорник. Исти толики је број оних који су изричито против независности.
Пуђдемонов повратак могао би да повећа број присталица независности, сматра Петровић, али, како каже, у незнатном проценту.
Косово и Каталонија – двоструки аршини ЕУ
Поредећи случај Каталоније са случајем Косова и Метохије, Петровић примећује да се ради о лицемерју и двоструким аршинима Европске уније.
„Таква политика подржала је отварање Пандорине кутије, која је довела до тога да поједини региони у Европи желе исто што и лажна држава Косово. То треба схватити, са једне стране, као геополитичку игру – Брисел већ годинама учествује у дестабилизацији нашег простора, слабљењу Србије, а са друге стране, Брисел се плаши да би, када би пустио Каталонију да се отцепи, то изазвало домино ефекат“, каже он.
Због тога Брисел покушава да косовскометохијски проблем представи као јединствен случај који важи само за конкретан пример, али то, према Петровићевим речима не може да буде тачно.
„Подсећам да је управо Карлес Пуђдемон, по сопственом сведочењу, био присутан у Словенији, када је она 1991. одржавала референдум о отцепљењу од Југославије. Тако да ми се чини да та политика двоструких стандарда по питању сепаратизама на тлу Европе неће моћи да се одржи“, закључује он.
