"Верујемо да је крајње време за стратешки поглед на Западни Балкан", написали су министри спољних послова Аустрије, Хрватске, Чешке, Немачке, Грчке, Ирске, Румуније, Словачке и Словеније.
У писму Борељу од 5. марта министри тврде да се много тога променило од последње расправе о проширењу у августу 2019, посебно да је дошло до динамичног унтрашњег политичког развоја у земљама региона.
Учинило се, како се наводи, да је процес проширења ЕУ добио нови замах у пролеће 2020, када су Северна Македонија и Албанија добиле зелено светло министара ЕУ да почну преговоре о приступању касније те године.
Међутим, процес је наишао на још један камен спотицања када је Бугарска у јесен блокирала Северну Македонију због неслагања око историје и језика.
Бугарски вето наштетио је и Албанији јер чланице ЕУ на приступање Скопља и Тиране гледају у пакету.
Недостатак конкретног напретка иде на руку западноевропским земљама, посебно Француској, чије је јавно мњење постало скептично према проширењу ЕУ, посебно у светлу предстојећег председавања ЕУ Француске у првој половини 2022.
Иако је ЕУ највећи донатор и трговински партнер Западног Балкана, напори да се регион приближи ЕУ су заустављени због реформи захтеваних од стране Уније и неспремности држава региона да их спроведу.
"Пандемија је нагласила постојеће трендове, укључујући геополитичке импликације. Други актери су спремни да уђу у регионалне послове, често на нашу штету", написали су министри а у вези са закаснелим и веома критикованим поступањем ЕУ у региону у различитим фазама здравствене кризе због ковида 19.
"Док ЕУ мобилише велике суме за подршку региону, други актери много ефикасније представљају своју помоћ и тако поткопавају нашу поузданост, кредибилитет и перцепцију наше солидарности", навело је у писму деветоро потписника.
Хрватски шеф дипломатије је у посебном саопштењу за Еурактив навео да је свеобухватан приступ региону значајан за кредибилитет ЕУ као најважнијег партнера Западног Балкана. Посебно је истакао потребу да се помогне Босни и Херцеговини ради побољшања њеног функционисања и стабилности.
Критичари већ дуго указују да је кинеска дипломатија маски и вакцина имала за циљ зближавање са Западним Балканом у време када је сарадња Брисела и Вашингтона била слаба.
"Као ЕУ на регион треба да гледамо не само у светлу проширења, већ и спољне политике", истакли су министри и додали да Унија треба да размотри како да одговори на унутрашња дешавања и већи ангажман трећих актера.
На значај проактивне политике ЕУ у региону указао је и један дипломата добро упознат са питањима проширења.
"Земље Западног Балкана су у различитим фазама евроинтеграција али је поента да им се дозволи да напредују, да отворе преговоре. Сви знамо да ће то бити дуг и кривудав пут али морамо да их укључимо у процес", рекао је за Еурактив тај дипломата.
"Ако не погурамо ту агенду, дозволићемо другим играчима да имају политички и економски утицај у региону а то свакако није у интересу ЕУ", упозорио је.
Министри спољних послова ЕУ такође су навели да се САД под (председником Џозефом) Бајденом спремају да се поново ангажују у региону и указали да рад са Вашингтоном као кључним партнером Брисела захтева заједнички став.
За време претходне, Трампове администрације, тзв. Косово и Србија су се договорили о споразуму за нормализацију економских односа без значајног учешћа ЕУ.
Званичници у Бриселу сада се надају да ће трансатлантско "ресетовање" такође помоћи оживљавању дијалога Београда и Приштине уз посредовање ЕУ, што је предуслов за њихово напредовање на путу ка Унији.
Председник САД и шефица Европске комисије Урсула фон дер Лајен договорили су се у телефонском разговору прошле недеље да ће Западни Балкан, уз Кину, Русију, Белорусију, Украјину, бити регион где ће радити у координацији.
Еурактив пише и да Пољска, која традиционално снажно подржава активну политику проширења, није међу потписницима писма Борељу.
Међутим, један пољски дипломата је рекао за бриселски портал да је уобичајена пракса да чланице ЕУ представе своја очекивања у различитим форматима.
"Пољска подржава политику проширења ЕУ. Процес проширења је важно оруђе за унапређење безбедности на Западном Балкану, што значи и безбедности у Европи. Зато подржавамо аргументе из писма које је иницирала Словачка", додао је пољски дипломата.
