Писмо су 5. марта Борељу послали шефови дипломатија Аустрије, Хрватске, Чешке, Немачке, Грчке, Ирске, Румуније, Словачке и Словеније. У њему се тражи проактивнија политика према региону у светлу новоуспостављених односа са администрацијом америчког председника Џозефа Бајдена, у чему политиколог Слободан Јанковић из Института за међународну политику и привреду види чињеницу да је Брисел, како каже, верни вазал Вашингтона.
Сигнал из Вашингтона кључан
Управо је сигнал из Вашингтона био мотив за упућивање једног оваквог писма, верује наш саговорник.
„У писму се јасно и напомиње да је Вашингтон променио политику и да ће Брисел сарађивати са Вашингтоном по питању Балкана; а и иначе се помиње став Урсуле фон дер Лајен да је ЕУ спремна да сарађује са Вашингтоном у свим подручјима које Вашингтон дефинисао као приоритетна. Па се помињу Балкан, Белорусија, Украјина, Русија и Кина“, наводи Јанковић.
Друга занимљивост из писма је тврдња шефова дипломатија девет земаља ЕУ да Балкан не би требало само да се посматра кроз призму проширења, већ и кроз оптику спољне политике.
„То је још једна назнака која указује да се овде неће причати само о проширењу, него да ће ЕУ настојати да коначно постигне неки успех на спољнополитичком плану. Једини успех који она има на том плану је на нашем подручју. Хоћу да кажем да ће сваку могућност да успори или заустави сарадњу са Русијом или Кином, или неким трећим земљама које нису чланице ЕУ и које не спадају у западни блок, Брисел представити као свој велики успех“, сматра Јанковић.
Лутања ЕУ у приступу Балкану
Професор Факултета политичких наука Драган Ђукановић као основни мотив да девет чланица упути писмо европском шефу дипломатије са захтевом за проактивнијим наступом на Балкану види унутрашња лутања у самој Унији у погледу политике према региону.
„Очигледно је да досадашњи ангажман није оставио пожељан утисак и ефекат. Због тога мислим да је фокус ових девет држава, предоминантно средњеевропских, и стављен на Западни Балкан“, сматра он.
Према Ђукановићевим речима, страх од руског и кинеског утицаја није ништа необично и то се помиње у разним документима ЕУ, која себе жели да види као доминантног актера на Западном Балкану. Друго је питање колико се Брисел труди да тако буде, каже наш саговорник и додаје да ће се приступ Уније према Западном Балкану тешко променити.
Били смо сведоци сличних иницијатива у прошлости које нису дале никакве резултате; можда ће, наводи Ђукановић, нешто бити промењено у приступу Босни и Херцеговини, али у односу према читавом региону, он не очекује битније промене.
„Верујемо да је крајње време за стратешки поглед на Западни Балкан“, написали су шефови дипломатија Аустрије, Хрватске, Чешке, Немачке, Грчке, Ирске, Румуније, Словачке и Словеније у писму Борељу од 5. марта.
Наводећи скорашњу историју успона и падова у односима између држава Западног Балкана и ЕУ у блиској прошлости, они истичу да недостатак конкретног напретка иде на руку западноевропским земљама, посебно Француској, чије је јавно мњење постало скептично према проширењу ЕУ.
Истовремено упозоравају на то да су други актери спремни да се умешају у послове балканских држава на штету ЕУ и као пример истичу кинеску „дипломатију маски и вакцина“.
„Као ЕУ, на регион треба да гледамо не само у светлу проширења, већ и спољне политике", истакли су министри и додали да Унија треба да размотри како да одговори на унутрашња дешавања и већи ангажман трећих актера.
Министри спољних послова ЕУ такође су навели да се САД под председником Џозефом Бајденом спремају да се поново ангажују у региону и указали да рад са Вашингтоном као кључним партнером Брисела захтева заједнички став.
За време претходне, Трампове администрације, тзв. Косово и Србија су се договорили о споразуму за нормализацију економских односа без значајног учешћа ЕУ.
Званичници у Бриселу сада се надају да ће трансатлантско „ресетовање“ такође помоћи оживљавању дијалога Београда и Приштине уз посредовање ЕУ, што је предуслов за њихово напредовање на путу ка Унији.
