„Мишљење људи који живе нормаланим животом на полуострву не уклапа се у раније припремљену тезу о наводној руској анексији, окупацији, кршењу људских права и дискриминацији националних мањина“, истакао је Пољански.
Украјински министар спољних послова Дмитриј Кулеба позвао је Русију да „отвори приступ“ Криму и да не политизује ситуацију.
„Позивамо државу-окупатора да не политизује питање приступа Криму и да омогући пун приступ у складу са међународним правом, а посебно, у складу с међународним хуманитарним правом“, рекао је Кулеба.
Кулеба је изнео оптужбе о кршењу људских права, као и тврдње да су на Криму објекти на листи УНЕСКО предмет варварског поступања и пљачки.
Америчка амбасадорка Линда Томас-Гринфилд оптужила је Русију за „милитаризацију Крима која има последице које далеко превазилазе границе Украјине“.
„Русија је на полуострво пребацила авионе који су наоружани нуклеарним наоружањем, ракете, оружје и муницију, а повећала је и своје војно присуство у Црном и Азовском мору, као и Керченском заливу. То је претња по безбедност читавог света“, навела је Томас-Гринфилд и позвала Русију да моментално омогући приступ Криму за хуманитарне раднике, ОЕБС и УН.
Подсетимо, руске власти су више пута наглашавале да је приступ полуострву слободан, а портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова је рекла да је Москва спремна да на Криму прими било који међународни контролни механизам у области људских права.
Помоћница генералног секретара УН за људска права Илзе Брандс-Кехрис оптужила је на седници кримску полицију и руску Федералну службу безбедности за произвољна привођења и нестанке људи на полуострву, не наводећи ни изворе таквих информација ни доказе за тако нешто.
Она је навела да је у претходном извештају о Криму изнет податак о нестанку 43 особе у периоду од 2014-2018. године.
Подсетимо, руске снаге безбедности су на Криму приводиле припаднике различитих терористичких група, укључујући оне које се налазе на списку терористичких и екстремистичких организација Уједињених нација.
Брандс-Кехрис данас није прецизирала да ли је то имала у виду или не.
Организатори су дали реч и Нариману Мемедеминову који је раније био осуђен на две и по године затвора због позива на учешће у активностима забрањене терористичке организације. Представљен је као новинар.
Пољански је с тим у вези рекао да земље-организатори састанка настављају да „гурају“ лажне вести о Криму и да блокирају сваки глас који би те такве тврдње довео у питање.
„Господин Мемедеминов, који је био осуђен због подршке терористичкој организацији ‘Хизб ут-Тахрир’, која је забрањена у Русији и многим другим земљама, укључујући и оне које су организовале састанак, тешко да се може сматрати поузданим и објективним очевицем ситуације на Криму“, рекао је руски дипломата.
Неформални састанак посвећен Криму иницирала је Естонија и још 20 земаља, међу њима: Француска, Ирска, Норвешка, Велика Британија, САД, Пољска, Турска и друге.
Међутим, како је рекао Пољански Естонија је без објашњења ускратила глас представницима Крима, због чега је руска мисија организовала још један неформални састанак о Криму на којем ће учествовати представници полуострва.
„Истина о ситуацији на полуострву им уопште није потребна. Зато смо ми објавили да ћемо одржати још један састанак по формули ‘арија’ (није обавезно учешће свих чланица СБ) 17. марта“, рекао је Пољански.
Данашњи састанак одржава се уочи годишњице повратка Крима у састав Русије.
Прочитајте још:
