Иако од Приштине до Драча у Албанији новим аутопутем до Јадрана могу да стигну за четири сата, не одустају од, како тврде - свог парчета црногорске обале.
Косовска агенција за приватизацију, наиме, тврди да је 33 хиљаде квадрата земљишта у залеђу Каменова, једне од најлепших плажа не само у Црној Гори, на коме се налазило косовско синдикално одмаралиште, била имовина државног предузећа ДП „Рекреатурс“ из Приштине. Током 1999. године, четири радника тог предузећа српске националности, како наводе у Агенцији, захваљујући документацији коју су поседовали, пререгистровали су ДП „Рекреатурс“ из Приштине у ДП „Рекреатурс“ Будва и сву имовину укњижили на будванско предузеће.
Пошто је Основни суд у Котору одбио тужбу косовске Агенције за приватизацију она је поднела жалбу Апелационом суду.
У Приштини би преко Црне Горе до излаза на море
Како ових дана пишу медији у Црној Гори, Агенција за приватизацију чека и на изјашњавање Међународног суда у Стразбуру где су поднели тужбу.
Фирма „Рекреатурс“ Будва је у међувремену приватизована. Купац је 2002. године била је „Атлас група“ некадашњег тајкуна од поверења Мила Ђукановића, сада одметнутог Душка Кнежевића.
У катастарској евиденцији црногорске Управе за некретнине, међутим, пише да је комплекс од готово три и по хектара на коме се некада налазило косовско одмаралиште својина Црне Горе, а коришћење је уписано на фирму „Рекреатурс”.
Заборавили на свој статус и Резолуцију 1244
По мишљењу директора Института за упоредно право у Београду, др Владимира Чоловића, захтев Косова према Црној Гори је беспредметно питање. Он подсећа да је те 1999. године када се све дешавало, Косово и Метохија било у саставу Србије, тако да је ово питање беспредметно иако Црна Гора сада признаје самопроглашено Косово. Данас је статус одређен Резолуцијом 1244 Савета безбедности Уједињених нација и оно је према њој и даље део теритерије Србије.
„Црна Гора не би требало да одговара на ове захтеве косовске Агенције за приватизацију. Тачније, требало би да одбаци тужбу “, каже Чоловић.
Он напомиње да се овде не може применити ни споразум о сукцесији бивше СФРЈ, односно анекс Г који се тиче имовине и то из два разлога. Први је што анекс Г обухвата стање ствари закључно са 31. децембром 1990. године. Други је, како објашњава, то што Косово формално није самостална држава и не може се говорити о континуитету и сукцесији Косова ни у односу на бившу Југославију ни на Републику Србију.
Стразбур тиме не би требало да се бави
Пошто статус Косова није решен та питања не могу бити постављена тако како је то урадила косовска Агенција за приватизацију, истиче наш саговорник.
На питање, какав би однос могао према том случају да има суд у Стразбуру коме су се жалили, Чоловић је јасан:
„Суд у Стразбуру уколико буде поштовао Резолуцију 1244 тиме се неће бавити. Овде је у питању Република Србија која је власник Рекреатурса. Ако погледамо датум када је дошло до овога случаја и ако погледамо ситуацију са статусом Косова то значи да би суд у Стразбуру требало дубље да уђе у меритум ствари и да утврди када се десило то премештање седишта Рекреатурса из Приштине у Будву и да је власник Рекреатурса као синдикалне фирме била Репулика Србија“.
Значи, морамо да имамо у виду Резолуцију 1244 и да имамо у виду да Косово није самостална држава, закључио је наш саговорник.
Ћераће се још
Током протекле деценије спорења о власништву над 3,3 хектра у залеђу Каменова, од некадађшњег одмаралишта су остале само оронуле бараке радничког одмаралишта у које су се 1999. године уселиле избеглице са Косова и Метохије. Након покушаја њиховог насилног исељавања, избеглице су прихватиле да напусте бараке, уз накнаде које су договорили са будванским „Рекреатурсом".
Како ствари сада стоје, Приштина и Подгорица ће се око Каменова још ћерати, али уз слабе шансе самопроглашеног Косова да преко Црне Горе добије излаз на море. Поготово што Каменово потражују и мештани, тврдећи да им никада није исплаћена накнада за експропријацију земљишта, односно да им је готово половина земље отета и на њој изграђено одмаралиште, због чега већ више од деценију воде судску борбу за повратак ђедовине.
Зато је, како пишу „Вијести“, Основни суд у Котору још пре 15 година донео привремену меру забране отуђења, располагања и оптерећења земљишта које је предмет спора.
