Јапански политиколог Акио Каватао идеју да се на овај начин реши курилско питање изнео је у чланку за јапанско издање „Њусвика“. „Да би руске власти биле свесне значаја решења територијалног проблема јапанска влада треба да покаже спремност и способност да блокира мореуз Соја (Лаперуза) и Цугару (Сангарск) који су главне маршруте за снабдевање између копненог дела Русије и четири ’северна острва‘“, написао је Каватао.
Предлог из Јапана део необјављеног рата Запада са Русијом
„Овде се види одређена тенденција: лагани, пробни прелаз са реторике политичког притиска на реторику претње силом. Мада се, искрено говорећи, не сећам јапанске реторике у којој се користио термин „блокада“. Међутим, јасно је да таква изјава нема практичног смисла“, оцењује политиколог Дмитриј Јурјев.
По његовом мишљењу, теза „сачекаћемо док Русија не ослаби“ само потврђује да Запад данас признаје моћ Русије и да не може да се помири са тим. Јурјев додаје да је ово што је речено у складу са глобалним тенденцијама јер је Јапан део колективног Запада, који је у стању необјављеног рата са Русијом.
„У таквој ситуацији, све западне директиве имају за циљ слабљење Русије. Русија није непријатељ због онога што она ради, већ због чињенице каква је она. Они су схватили да Русија сада није онаква каква је била деведесетих и то је главни разлог агресије која је усмерена на њу“, каже Јурјев.
Валериј Кистанов, шеф Центра за јапанске студије Института за Далеки исток Руске академије наука, сагласан је са тиме и каже да су тада држава и друштво били у стању колапса, да су Јапанци могли да добију ове територије, а Јељцин их је замало и дао.
„Блокада мореуза увек доводи до рата“
Он скреће пажњу на то да ово није изјава званичне владе Јапана, већ мишљење независног политичара. Кистанов објашњава да је Каватао некада радио у Русији, у Совјетском Савезу, чак и у јапанској амбасади, те да добро познаје ситуацију у Русији и течно говори руски језик.
„Као прво, ако се гледа апстрактно, наравно да је озбиљна ствар блокирати мореузе и то може довести до војних акција. Историја нас учи да затварање мореуза увек доводи до рата. Али не мислим да ће јапанска влада сада почети да спроводи ову идеју у дело. Она је гнусна сама по себи и, рекао бих, крајње екстремистичка. Али мора се погледати контекст у ком је изнета“, каже Кистанов.
Експерт појашњава да је аутор изнео идеју у контексту свог чланка који је објављен у јапанској верзији америчког часописа Њусвик. Наслов чланка гласи отприлике овако: Техника преговарања са Путином, који је променио своју стратегију. У чланку се говори о томе да Путин није оправдао очекивања Јапана у вези са Курилским острвима, у смислу да ће поћи на неке уступке. Односно, његов став је нагло пооштрен. Па, у контексту овога Каватао у свом чланку размишља шта би сада Јапан требало да уради у овим условима.
„Он сматра да чак и ако се Путин и његово окружење промене, ако дођу либералнији политичари, ипак Русија у скорије време неће поћи на уступке када је реч о Јужним Курилима или, како их Јапанци зову, северним територијама. Стога је ово врло дугорочан циљ, политика коју треба спроводити врло мукотрпно и постепено.“
Како утицати на руско јавно мњење
Кистанов додаје да се разматрају неки фактори који ће допринети стварању услова за повратак ових острва. Конкретно, говори се да је неопходно сарађивати са руским јавним мнењем у земљи, како би Руси били више наклоњени Јапану и мириније се односили према идеји предаје острва.
„Каватао се очигледно нада да се сада развијају неки предуслови када је Русија заправо у економској изолацији - санкције од Европске уније, Америке и тако даље. А други фактор који помиње јесте да ће једног дана Кина почети да претендује на то да јој Русија врати огромне територије на Далеком истоку, које је Русија наводно незаконито одузела Кини у прошлости, у доба династије Ћинг. Онда ће Русија, уплашена овим тврдњама Кине, похрлити у загрљај Јапана како би се заједнички супротставила кинеским претензијама, и како би стекла наклоност Јапана, одрећи ће се Курилских острва. То је идеја чланка“, истакао је експерт.
Кистанов је закључио да се сличне изјаве никако не смеју сматрати званичним ставом владе Јапана, те да нема потребе да се од тога први сензација.
Зашто Русија никад неће вратити Куриле Јапану сазнајте у ауторској емисији главне уреднице српске редакције Спутњика Љубинке Милинчић „Мој поглед на Русију“:
