Меморандум о разумевању који су ових дана потписали челни људи две берзе, Крнета и Цаи Јианцхун, према краткој агенцијској вести, подразумева сарадњу у областима истраживања, развоја производа, размене искустава и примера добре праксе, информација и кадрова. Шта то конкретно значи у случају две берзе чији домети просто нису за порђење?
Београдској берзи на располагању знање четврте светске берзе
Директор Београдске берзе, Крнета за Спутњик је недвосмилено јасан:
„У питању су потпуно две неупоредиве берзе. Шангајска берза је четврта највећа на свету по кључним параметрима – и по оствареном промету, хартијама од вредности и по тржишној капитализацији инструмената. С друге стране, понуда и квалитет финансијских инструменаста на Шангајској берзи и уопште у Кини је далеко, далеко и неупоредиво шира од онога што ми имамо у Србији“.
С друге стране, Београдска берза је, како каже, већ две деценије у општем макроекономском смислу гледано ван економске функције због чега је и најављено доношење националне стратегије развоја тржишта капитала, односно да Београдска берза и српско тржиште капитала буду постављени тамо где им је и место.
Колико год претенциозно звучало да је то локомотива економског развоја, Крнета подсећа да су све земље источне Европе у којима је берзи било додељено такво место, данас постале далеко развијеније него што су биле и у крајњој линији развијеније од Србије.
Уместо задуживањем, до капитала на тржишту капитала
Он сматра да је у овом тренутку прави изазов да искористимо све негативне последице које је пандемија коронавируса оставила на све економије па тако и на српску.
„Данас у свету постоји изражена потреба економске политике да утиче на то да се и приватне и државне компаније што мање ослањају на финансирање свог раста и развоја кроз ново задуживање и да подстакнуте пре свега пореским стимулансима, капитал прибављају на самом тржишту капитала“, напомиње наш саговорник.
Он напомиње да због тога у Европи и Азији, а поготово у Америци, јавне понуде виде као начин да се компанијски капитали оснаже и тако фактички купи могућност раста и развоја и стицања конкурентске предности.
Крнета је на примеру тржишта некретнина у Србији указао на то какви су ефекти непостојања развијеног тржишта капитала јер због немогућности друге врсте улагања цене некретнина континуирано расту.
Компаније и приватне и државне неизласком на берзу, пропуштају прилику да прикупе слободан капитал и тако финансирају свој раст и развој, објашњава директор Београдске берзе, уз запитаност зашто не бисмо запослили тржиште капитала.
Коначно има и политичке воље
На питање има ли политичке воље да берза профункционише на тај начин, Крнета подсећа да је средином јуна 2019. године, око пола године пред почетак пандемије ковида, министар финансија основао радну групу за израду стратегије за развој тржишта капитала. Та група чији је и он члан, је, каже наш саговорник, урадила одличан посао поготово с обзиром на чињеницу да претходних 20 година ништа слично није чињено. У међувремену са доласком пандемије држава је, како напомиње, оправдано и разумљиво сву пажњу усмерила на гашење тог глобалног пожара.
Радна група је, не чекајући да дође крај пандемији, обновила рад, а успостављањем сарадње са Шангајском берзом, Београдска берза је као независна компанија сама повукла корак који треба да допринесе њеном развоју.
„Ми сматрамо великим успехом што нас је Шангајска берза уопште прихватила као равноправног саговорника. Из разумљивих разлога не бих могао да кажем шта је то што је идентификовано као заједнички именитељ. Свака берза на свету има потпуну слободу да изабере са ким ће бити партнер и ми нисмо једина берза, већ једна од око педесет са којом Шангајска берза има успостављену директну билатералну сарадњу“, истиче Крнета.
Компанијски интерес једина амбиција
Иако напомиње да детаљније о видовима те сарадње не може да говори, она је, како каже, базирана на различитим основама, уз јасну агенду и амбицију Београдске берзе, а то је искључиво њен корпоративни, комерцијални интерес.
Наш саговорник такође додаје да ти компанијски интереси морају да буду усклађени са потребама нашег друштва.
„Наше друштво је показало у последњих 30 година, па ако хоћете од 1945. године наовамо став да му берза не треба. Али ми који радимо на берзи се не миримо са тим ставом и желимо да докажемо тезу да постоје примери развијених берзи у неразвијеним земљама, али истовремено не постоје примери развијених земаља без развијених берзи“, закључио је Крнета.
Како напомиње, са јаком берзом, са јаким тржиштем капитала, профитирају и они који ни не знају да берза и тржиште капитала уопште постоји - сви грађани.
