Произвођачи ће, такође, морати да обезбеде резервне делове за њихову поправку и то за наредних десет година. Пропис ЕУ који је 1. марта ступио на снагу требало би да смањи количину опасног материјала који се налази у нагомиланом електричном отпаду.
Дужи век беле технике законска обавеза произвођача
Готово да нема потрошача који се није запитао каквом рачуницом се то служе произвођачи беле технике када успевају тако прецизно да израчунају век трајања неког од кућних апарата. Док су у гарантном року раде к'о сингерица, а само што он истекне почну кварови.
Колико пута се десило да вам констатујући квар мајстор добронамерно сугерише да би вас оправка коштала не много мање од новог уређаја. Учинио је своје и потрошачки менталитет, па због нових модела са још по неком операцијом на репертоару није била реткост и замена сасвим исправног апарата.
Истраживања су, међутим, показала да би, на пример, годину дана дуже коришћење машине за веш него што је сада случај у Европи, то имало исти учинак на животну средину као када би на путевима било 133.000 аутомобила мање.
Опасност од нагомиланог електричног отпада
Примена новог прописа ће омогућити да се смањи количина електричног отпада који се све више гомила и тренутно износи 16 килограма по особи. Готово половина тог отпада су покварени кућни апарати, а у ЕУ се рециклира око 40 одсто, тако да огромна количина потенцијално опасног материјала остаје да загађује животну средину.
На питање могу ли се и наши потрошачи надати оваквој пракси, иако нисмо чланица ЕУ, руководилац Центра за животну средину у Привредној комори Србије (ПКС), Душан Стокић за Спутњик каже да не сумња да ће се то одразити и на тршиште Србије.
„Ми смо у процесу прилагођавања ЕУ и наши произвођачи се прилагођавају исто као што се и законодавство прилагођава. Многи од наших произвођача извозе и морају да задовоље захтеве европских директива и тог тржишта и ту не може бити разлике чак ни сада иако нисмо формално чланица ЕУ. Када извозимо производ он мора да испуни све захтеве тржишта ЕУ“, каже наш саговорник.
Србија је део европског тржишта
Он истиче и да ће произвођачи беле технике из ЕУ једнако морати да се односе и према нашем тржишту.
„То би тако морало да буде. Свака држава има додатне механизме контроле и надзора тржишта кроз инспекцијске службе и органе и сигуран сам да озбиљне и познате компаније беле технике неће довести у питање свој углед и репутацију тиме што би на тржиште Западног Балкана пласирали робу која је нижег квалитета у односу на оно што се пласира на тржиште ЕУ“, уверен је Стокић.
Он уз то напомиње да би и ми требало да донесемо одговарајуће прописе и стандарде и да се томе прилагоде произвођачи, па и трговаци.
Планирана застарелост
Неки од нас се, каже, сећају да су пре 40 и више година уређаји беле технике заиста трајали 15-20 па и 30 година и могли су када дође до квара да буду поправљени, да им се замене резервни делови и да тај уређај траје много дуже него што је то данас случај.
Недавно објављени резултати истраживања једног француског удружења за заштиту потрошача, показали су да је већина уређаја дизајнирана тако да у тачно одређеном тренутку нагло "застари". То се дешава тако да потпуно престану да раде, што захтева неку интервенцију, или их треба бацити јер су осмишљени тако да сервисер није у могућности да га поправи. Тај поступак се назива "планирана застарелост".
Тако је, на пример, веш машина програмирана да обави између 2.000 и 2.500 прања па ће зависно од тога колико се често користи, по правилу престати да ради пре него што наврши десет година.
Отпад мења модел пословања
„Чињеница да након животног века уређај постаје отпад који загађује животну средину мора да се решава. То је са једне стране питање регулативе, а са друге стране утиче на произвођаче да промене своју филозофију, свој пословни модел, тако да производи не буду више тако кратког века трајања и да развију велику сервисну мрежу са резервним деловима и добро обученим радницима да би цела та ствар могла да функционише“, каже Стокић.
Он указује и на то да би произвођачи приликом креирања уређаја морали да воде рачуна да буду што лакше расклопиви како би отпад свели на најмању могућу меру.
Неопходна иземна регулативе о отпаду
„Тржиште тражи да се на нивоу регулативе то још боље сагледа и уреди у закону о управљању отпадом, али и примени у паркси. Зато инжењери приликом пројектовања производа треба да га тако направе да оклакшају његово расклапање и из њега опет да се лако издвоје све корисне компоненте, а скоро све се могу искористити за неку врсту рециклаже“, каже руководилац Центра за животну средину.
За разлику од ЕУ где тренутно рециклирају 40 одсто отпада, то је код нас у знатно мањој мери. Проценти су различити зависно од врсте отпада, неки су пет одсто, неки 10 одсто, а најбоље стојимо са амбалажним отпадом, истиче Стокић за Спутњик.
По мишљењу председника Националне организације потрошача Србије, Горана Паповића, Србија би морала да пооштри контролу и да забрани увоз робе која не одговара стандардима које је прописала ЕУ.
Он је изразио бојазан да ће код нас тржиште бити преплављено апаратима који неће моћи да се пласирају на тржште ЕУ. Питање је, како каже, колико је јак увознички лоби и колико ће утицати на то да Србија примени и поштује европски пропис.
