Ћаћић за Спутњик: Од Србије и Ђоковића до Буенос Ајреса и 39. титуле

Ћаћић је време између два турнира одвојио да у разговору за Спутњик спорт говори о поменутим титулама, играњем са Ђоковићем и плановима за остатак сезоне.

Мало је познато не само да наш најбољи дубл играч има укупно 39 титула у категорији парова, укључујући челенџере и фјучрсе, већ да су од тога три освојене на највишем, АТП нивоу.

Најскорија је дошла пре нешто мање од недељу дана, када је у пару са босанскохерцеговачким играчем Томиславом Бркићем покорио конкуренцију у Буенос Ајресу.

Тридесетогодишњака из Бањалуке смо „ухватили“ само пар дана након подизања трофеја. Јавио нам се недуго након тренинга у Чилеу, где се већ спремао за свој наредни меч.

„Стигли смо истог дана, морали смо један дан да будемо у соби, док не добијемо резултат са тестирања, па смо наредног дана одрадили један тренинг и следећег већ играмо“, започео је Ћаћић разговор за Спутњик спорт.

Пре титуле у Аргентини, Николина сезона почела је са неколико пораза – прво у Анталији, недуго затим и на Аустралијан опену, а између та два дуела и на АТП купу, где је играо у пару са Новаком Ђоковићем.

„Ја сам први пут за Србију играо, да кажем, званичан меч. И та сама чињеница је доста одговорна – не играш турнир за себе, већ играш за своју земљу. То ми је већ био велики притисак, а онда кад сам стао и са Нолетом... додатан притисак је када играш са најбољим играчем свих времена, али осећао сам се добро, опустио ме је Ноле“, присетио се Ћаћић, који је са Новаком претрпео пораз у мечу одлуке групне фазе против репрезентације Немачке.

​„Мој неки притисак и то неискуство у битним моментима су ме савладали и нисмо успели да дођемо до победе, нажалост. Али, једно велико искуство и сигурно ће ми значити у каријери“.

Ћаћић и Бркић, нажалост, нису успели да понове успех из Буенос Ајреса у Сантијагу, пошто су испали у осмини финала, али ће боравак у Јужној Америци сигурно памтити по добром.

„Ми смо дошли у Аргентину недељу дана пре (турнира у Буенос Ајресу), у Кордобу, где после Аустралије нисмо имали пуно времена да се адаптирамо на подлогу, временске услове и временску разлику. То нам је добро дошло као тренинг, па смо у Буенос Ајрес дошли спремни и све се потрефило како треба. Утисци су супер“.

Две АТП титуле које су претходиле овој са босанскохерцеговачким играчем Никола је освојио са сународником Душаном Лајовићем, 2019. у Ченгдуу, и Хрватом Матом Павићем, 2020. у Монпељеу.

Иако би било занимљиво када би српски тенисер са још неким из земаља бивше Југославије освојио нови трофеј, делује као да ће сарадња са Бркићем потрајати.

„Нека то буде опет Бркић, не бих се жалио... Он и ја се познајемо дуго, играли смо доста турнира и мислим да можемо добро да играмо, поготово на шљаци. Ево, други заједнички турнир на АТП туру и титула, не може бити боље“.

​Неписано правило у синглу је тенисер мора да уђе у најбољих 100 на свету како би могао да каже да пристојно живи од професионалног играња свог спорта, а у дублу се ствари донекле разликују, али има и доста сличности.

„У синглу је то најбољих 100, можда 200, само зависи од резултат на гренд слемовима, од трошкова путовања и тренера... Што се тиче дубла, ту су ти неки трошкови мањи, јер можете као тим да делите тренера или физиотерапеута, а што се тиче броја на ранг листи, реално је да најбољих 40 играча може да живи од тога. Од 40. до 80. места, можда, у зависности од наградног фонда турнира које су играли. Може да буде и 70, али да одигра два Гренд слема одлично, не направи велике резултате на мањим турнирима и да заради више новца“.

Тренутно 52. дубл играч планете нам је открио своје циљеве за текућу сезону.

„Циљ ми је да уђем међу најбољих 30 на свету. То ми олакшава улазак на све мастерсе, што је велика предност. Упао сам са Дуцијем (Лајовићем) у Мајами, што је Мастерс 1.000, и то је доста добро, јер тај Мастерс доноси пуно поена. Након тога ми је план да играм са Бркићем на шљаци, а после тога ћемо да видимо. Играћу АТП турнир у Београду. То ми је скорашњи план, али у овом времену ништа не можемо да знамо много унапред“.

​Ћаћића смо питали како дубл играчи бирају своје партнере, као и са ким му је највише жао што није делио тениски терен.

„Веома је битно да изабереш некога ко одговара твојој игри, на пример он игра форхенд страну, ја играм бекхенд страну. Сада сам се са Бркићем обрнуо, па ја играм форхенд, а он бекхенд. Доста се гледа да ли ваша игра може да се уклопи, да ли одговарате један другом на терену, али и ван терена, ако се договорите да играте на дуже стазе“, рекао је, па додао:

„Са Брајанима. То ми је била једна жеља. Играли смо у Делреј Бичу прошле године, полуфинале је било и изгубили смо. Они су били у финалу, па то остаје као неки жал што нисмо ушли у финале да играмо са њима, а то је њима уједно био и последњи турнир у каријери, који су освојили".

Ситуација коју је изазвала пандемија вируса корона отежала је живот свима, па тако и спортистима. Непријатне ситуације због вируса постале су свакодневница, а ризик додатно скаче када вас посао тера на константна путовања.

„Доста је тешко. Из недеље у недељу путујеш и не знаш да ли ћеш ући у државу, јер ти праве проблеме на граници. Кад смо кренули за Чиле су нас два сата држали због неког осигурања које, наводно, нисмо имали – а имали смо. Не размишљаш пуно, већ само идеш даље. Али, опет, наравно да ми је драго да у ово време уопште можемо да играмо и да могу да освојим турнир“, подвлачи Ћаћић своју причу за Спутњик спорт.

Гост редакције Спутњик спорта недавно је био Срђан Ђоковић. Ако нисте погледали емисију, топло Вам препоручујемо да то урадите.

► Најбољи српски дубл играч за Спутњик: Из Турске преко Дубаија до Аустралије – по трофеј за Србију!

► „Весели се, српски роде“ – Новак поново показао патриотизам /видео/

► Срђан Ђоковић за Спутњик: Као да је Бог послао Новака да покаже свету да Срби нису геноцидан народ