Реч је о првој истрази против НАТО која је РС бомбардовала од 30. августа до 14. септембра 1995. године када је страдало више од 100 цивила, а становништво и данас трпи здравствене последице бомбардовања осиромашеним уранијумом.
Тиме је највише било погођено становништво општине Хаџићи који су се, након потписивања Дејтонског споразума, преселили на подручје Братунца. Само четири године након бомбардовања, на гробљу у Братунцу сахрањено је око 400 умрлих, од којих је већина боловала од неке врсте карцинома. И многи страни војници, који су боравили на овим подручјима у току и након бомбардовања, имали су и имају сличне здравствене проблеме.
Истрага у Добоју због НАТО злочина
На положаје Војске Републике Српске НАТО авијација бацила је укупно 1.026 бомби, од чега 708 вођених, а укупна тежина баченог експлозива износила је око 10.000 тона.
„Оно што се годинама понавља, тражи приликом обележавања страдања наших сународника, наших сабораца у протеклом рату, између осталог и као последица бомбардовања НАТО авијације, вероватно је допринело да се донесе одлука о покретању истраге против починиоца ратног злочина против цивилног становништва и због коришћена забрањених средстава ратовања“, каже за Спутњик Савчић који је и председник Борачке организације Републике Српске.
Он додаје да не би знао шта су тачно били мотиви Окружног тужилаштва у Добоју да покрене истрагу, али је уверен да имају сазнања због чега су се и одлучили на овај корак.
Добро је да се зна улога НАТО-а
„У сваком случају, добро је да се и путем тих истражних радњи које ће, надам се, уследити, докаже да је НАТО учествовао на страни муслиманскпо-хрватске федерације, не само 1995. године, а те године поготово. То је била ваздухопловна операција НАТО-а с циљем да се из ваздуха да подршка снагама муслиманско-хрватске федереције. Не треба заборавити да је у то била укључена и хрватска војска у борби против РС која је у том тренутку, неколико месеци, практично остала потпуно сама“, истиче наш саговорник.
Савчић напомиње да је био учесник свих тих догађаја на западном делу ратишта РС и да је добро да се види улога НАТО-а у том грађанском рату у БиХ који је, како додаје, и Међународни кривични суд окарактерисао као трагичан сукоб у региону.
Подсећајући на НАТО бомбардовање РС, које је трајало 15 дана, он напомиње да се на удару нашао готово цео простор, на југу од Леотара и Требиња, па све до западних делова Репблике Српске.
„На удару су, пре свега, били центри везе, нервни систем војске РС. Када су војсци прекинуте линије командовања, последица тога је да више нема јединства. Није се знало шта ко ради и шта би требало да ради. Поред тога, снаге за брзе интервенције НАТО лоциране на Игману дејствовале су по положајима Војске РС, па чак и по објектима заштићеним међународним конвенцијама, као што су ратне болнице“, напомиње Савчић.
Санитети нису могли да евакуишу рањене до најближих здравствених установа које су радиле у врло тешким условима када су ресторански столови преко ноћи претварани у хируршке.
Намерна сила и Мртво око
Акцију названу „Намерна сила" у којој је приликом бомбардовања користио радиоактивну муницију са осиромашеним уранијумом, НАТО је правдао експлозијом на сарајевској пијаци Маркале, 28. августа 1995. године, за коју су оптужени Срби иако је у извјештају независне комисије из тог периода наведено да "не постоје јасни докази да су гранате дошле са српских положаја". То је лично потврдио и тадашњи изасланик генералног секретара УН за Балкан Јасуши Акаши, али и командант УНПРОФОР-а генерал Мајкл Роуз.
Командант руског миротворачког батаљона у Сарајеву, пуковник Андреј Демуренко, који је учествовао у истрази, изјавио је да су Срби "неправедно били оптужени само да би НАТО имао повод за напад".
НАТО је истовремено са „Намерном силом" покренуо и акцију „Мртво око" чији је циљ био да се онеспособи противваздушни систем одбране Војске Републике Српске.
Доказа сигурно има
На питање, да ли ће после покренуте истраге след догађаја бити такав да се ако буде доказа, против НАТО-а покрене тужба , Савчић каже да је циљ истраге да се дође до сазнања и материјалних доказа којих несумњиво има.
„Најмање је упитно да ли су коришћена забрањена средства ратовања. То је већ доказано и то ће се потврдити и документовати. Не бих се упуштао у процене правне природе и процедуре које следе из тога, то је у надлежности Окружног јавног тужилаштва“, закључио је за Спутњик председник Борачке организације Републике Српске.
