Резултати истраживања говоре нам да је мноштво удара громова који су се догодили док је Земља била млада, пре 4 милијарде година, можда откључало потребну количину фосфора да створи темеље за живот.
„Фосфор је потребан молекулима који чине основне ћелијске структуре и ћелијске мембране, па чак и чини фосфатну окосницу ДНК и РНК“, рекао је Бенџамин Хес, аутор студије и студент на Универзитету Јејл.
Већина фосфора на раној Земљи заробљена је у минералима који су у основи нетопиви и нереактивни, што значи да се од њих не могу стварати биомолекули потребни за живот. Удари грома пружају нови механизам за стварање фосфора у облику који може створити важне спојеве за живот, објаснио је Хес.
Студија је објављена у часопису „Нејчр комуникејшнс“.
Дуго се мислило да су метеорити испоручили потребне елементе да се живот појави на Земљи. Познато је да метеорити садрже минерал фосфора који се може отопити у води. Да се довољно њих срушило на Земљу, тај минерал могао је пружити праву количину фосфора.
Међутим, живот је започео пре 3,5 до 4,5 милијарде година и тада је мање метеорита утицало на Земљу. Овај минерал има још један извор назван фулгурит, иначе познат као стакло које настаје када гром удари о тло.
Утврђено је да фулгурит садржи фосфор ослобођен из површинских стена – и топив је.
„Муња је механизам који се не мора временом смањивати као што то обично чине општеприхваћени извори, метеорити. Овај механизам може бити врло важан за разматрање формирања живота на планетама сличним Земљи, након што су ударци метеорита постали ретки“, наглашава Хес.
Гром је такође био предмет занимања научника када су размишљали о животу на раној Земљи, јер доводи до стварања гасова, који су такође имали улогу у настанку живота.
Хес и његове колеге истраживачи користили су ово постојеће истраживање како би истражили брзину муње на раној Земљи. Данас на Земљи буде око 560 милиона удара муња годишње. На раној Земљи тај је број износио негде између једне и пет милијарди годишње.
Током милијарду година, то је могло довести до једног квинтиљона удара грома – и пуно фосфора.
„Муње су ударале чешће на раној Земљи јер је у атмосфери било више угњен-диоксида. Он доприноси глобалној температури, а виша глобална температура узрокује чешће и интензивније олује са грмљавином“, рекао је Хес.
Нивои угљен-диоксида повишени су на раној Земљи након што се објекат величине Марса забио у Земљу да би створио Месец пре 4,5 милијарде година. Ово је такође ослободило пуно гасова из Земље, попут угљен-диоксида који су се потом заробили у Земљину атмосферу и довели до нових муња, објашњава он, преноси Б 92.
Прочитајте још:
