Такозвани „нон пејпер“, у који је Танјуг имао увид, наглашава да предложене промене, у оквиру ревидиране методологије, морају бити примењене у оквиру постојећег преговарачког оквира и уз сагласност Србије, на чему је Београд инсистирао.
Додаје се и да ревидирана методологије мора да буде у обостраном интересу како Србије тако и земаља чланица.
Документом су представљена четири основна принципа будућег процеса приступног процеса Србије ЕУ.
Први, инсистира на кредибилности процеса и још више фокус ставља реформе у области владавине права.
Констатује се да „нова поглавља не би требало затварати све док се не испуне прелазна мерила у фундаменталним поглављима 23 и 24“.
Други принцип подразумева „снажније политичко управљање процесом“ приступања, што би требало да земљама чланицама да већу улогу у надзору и прегледу постигнутог напретка у Србији.
„Међувладине конференције и Савет за стабилизацију и придруживање требало би да служе јачању дијалога земаља чланица и Србије, са јасним смерницама када је реч о кључним реформским процесима неопходним за напредак“, стоји у тексту предлога Комисије.
Прва таква Међувладина конференција Србије и ЕУ требало би да послужи за појашњење примене нове методологије и планирању, а „Србија би могла и да отвори кластере уколико испуни мерила за отварање, а земље чланице се сложе да је дошло до значајног напретка у владавини права“.
Трећи принцип ревидиране методологије истиче важност убрзања динамизма приступних преговора које Србија води са ЕУ што би требало да се постигне кроз отварање више поглавља обухваћених у шест кластера.
Србија је до сада отворила сва поглавља из првог тзв ”фундаменталног” кластера, а Европска комисија предлаже дасе што пре крене у процену припремљености земље у сваком од преосталих кластера како би се идентификовали основни недостаци и смернице за њихово отварање.
Још једном се наглашава да ће се „паралелно“ са припремом за отварање поглавља по кластерима радити на извештајима о напретку земље у области владавине права што ће бити додатни услов нове кораке у приступном процесу.
Истовремено, најављује се и убрзање интеграционих мера током усклађивања Србије са политикама и стандардима ЕУ.
Европска комисија је као четврти принцип будућег приступног пута Србије издвојила предвидљивост процеса.
У тексту предлога, у који је Танјуг имао увид, инсистира се на томе да ЕУ ”буде јаснија у својим очекивањима” од Србије како би земља могла да се фокусира на конкретне следеће кораке на путу приступања, на мерила за затварање поглавља односно приоритетне реформе.
У оквиру овог принципа предлажу се и ”корективне мере у случају проблема током преговора”, што се односи на санкционисање озбиљних стагнација или евентуалног назадовања у примени реформи.
Годишњи извештаји Европске комисије и по новој ревидираној методологији би требало да остану кључни у анализи напретка Србије на путу уласка у ЕУ.
Након што Европска комисија данас представи свој предлог о конкретним корацима у будућем процесу приступања Србије, о томе би требало да се изјасне и појединачно земље чланице ЕУ.
